najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Dve sudbine, dve žene

Dva dramatična vremena i sudbine dve moćne i lepe žene izuzetno uspešno je u istorijskom romanu "Krađa Atine" oživela Karen Eseks, američka autorka, poznata po međunarodnom bestseleru "Leonardovi labudovi" i dva romana o Kleopatri. Cela priča vezana je za podizanje veličanstvenog hrama Partenon u vreme Perikla i za prenos (neki su to nazvali krađom) čuvenih Fidijinih mermernih kipova u Englesku, što je već decenijama predmet žestokih rasprava. Kipovi se nalaze u Britanskom muzeju, a Grci ih svake godine traže nazad. Nedavno je Grčka vlada podigla novi muzej na Akropolju, ali se tamo nisu našle ove slavne skulpture.
Godine 1799. mlada Meri Nizbet, tek udata za škotskog grofa Tomasa Elgina, sa mužem kreće na put Konstantinopolja, gde joj je suprug postavljen za emisara engleskog kralja u Porti moćnog turskog sultana Selima Trećeg. Iako je dobio zadatak da učvrsti odnose sa Turcima, Elgin ima i drugi cilj: da ekipa naučnika, umetnika i zanatlija koju je poveo sa sobom napravi crteže i kalupe najslavnijih grčkih arhitektonskih ruševina na Akropolju, kako bi po povratku bile urađene kopije. Čuvena po lepoti, a uz to i obrazovana i veoma dovitljiva, Meri uspeva da očara moćnike Otomanskog carstva i da omogući mužu da ostvari svoje namere. Ispostaviće se, međutim, da je Elgin imao i drugi plan – da dragocene kipove prebaci u Englesku. Dva milenijuma ranije, kurtizana Aspazija, vrlo mudra žena sklona filozofiji, pomaže Periklu, koji ju je obožavao, da podigne najčuveniji spomenik koji je do tada svet video. Na Partenonu radove izvode desetine radnika, a sve pod budnim okom genijalnog vajara Fidije. U jednom trenutku on će, završavajući veličanstveni spomenik boginje Atine, odlučiti da njen lik načini prema (duhovnom) liku Aspazije, što će izazvati gnev Periklovih protivnika. Aspazija je već pre toga bila optužena da je uvukla Perikla u jedan nepotrebni rat…
Prevodilac je Eli Gilić.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike