Veliko otkriće: Identifikovan fosil neandertalca u Srbiji

Gornji kutnjak iz pećine Pešturina u Jelašničkoj klisuri predstavlja prvi pouzdano identifikovani fosil neandertalca sa teritorije Srbije, saopštio je danas Filozofski fakultet u Beogradu.

To otkriće srpsko-kanadskog tima o prvom nalazu neandertalaca u Srbiji objavljeno je danas u prestižnom naučnom časopisu DŽurnal ov Hjuman Evoljušn (Journal of Human Evolution).

Međunarodni naučni tim čine Predrag Radović iz Narodnog muzeja u Kraljevu, Džošua Lindal i prof. Mirjana Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu (Kanada) i prof.
Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Fosilizovani kutnjak je izvanredno očuvan, a pripadao je individui u kasnom stadijumu detinjstva, istakao je Lindal.

Kako je naveo, prilikom analize koristili su trodimenzionalni virtuelni model fosilnog zuba, što im je omogućilo da obave vrlo precizna merenja i poređenja, bez oštećivanja fosila.

Radović je nagpasio da zub iz Pešturine pokazuje niz anatomskih specifičnosti – poput karakterističnog oblika krunice, relativne veličine pojedinačnih kvržica, relativno malog okluzalnog basena i debljine gleđi, a koje nedvosmisleno pokazuju da je u pitanju kutnjak neandertalca.

“Ova arhajska forma čoveka naseljavala je Evropu i deo Azije u periodu između 400 i 40 hiljada godina pre sadašnjosti. Genetičke studije objavljene tokom poslednjih desetak godina pokazale su da su se neandertalci ukrštali sa anatomski modernim H. sapiens-om, zbog čega većina današnjih ljudi izvan Afrike nosi gene nasleđene od neandertalaca. Iako je prisustvo neandertalaca na teritoriji naše zemlje još od ranije pretpostavljano na osnovu ostataka materijalne kulture, nalaz iz Pešturine predstavlja prvi direktni dokaz njihovog prisustva”, naveo je on.

Mihailović je rekao da fosil neandertalca iz Pešturine potiče iz sloja koji je radiometrijski datovan u period pre oko 102 000 godina.

“Reč je o početku poslednjeg glacijala, kada je na teritoriji današnje Srbije još uvek vladala relativno blaga klima. U sloju su konstatovani okresani kameni artefakti i ostaci pleistocenske faune (konja, bizona, mamuta i nosoroga), a nađena je i jedna kost sa urezanim paralelnim linijama”, naveo je Mihailović.

Prema rečima prof. Roksandić, Balkan je predstavljao izuzetno važan koridor za migracije i naseljavanja ljudi u Evropi.

Arheološka iskopavanja pećina u blizini Niša (Balanica, Pešturina) se realizuju u saradnji Filozofskog fakulteta u Beogradu i Univerziteta u Vinipegu, a finansira ih Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Specijalističke paleoantropološke analize finansira kanadski koncil za prirodne nauke i inženjerstvo (NSERC), navedeno je u saopštenju beogradskog Filozofskog fakulteta.

(Tanjug)

1 komentar
  1. Adolf

    Nisu bacili oko u parlament,puna kuća neandertalaca.Ne treba ništa kopati i zamarati se fizičkim radom.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike