Izložba „Sofija i Beograd – arheološki biseri“

BEOGRAD – Ispred Galerije SANU, na uglu ulica Kneza Mihaila i Vuka Karadžića, danas je otvorena izložba „Sofija i Beograd – arheološki biseri“ autorki Vesne Bikić i Snežane Gorjanove, koja je priređena povodom obeležavanja 15 godina saradnje između Bugarske akademije nauka i Srpske akademije nauka i umetnosti na polju arheologije.

Pored tog jubileja, u ovoj godini, Bugarska akademija nauka proslavlja 150 godina od osnivanja, a grad Sofija 140 godina od kada je postala prestonica Bugarske.

Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić i potpredsednik Bugarske akademije nauka, dopisni član Vasil Nikolov, otvarajući izložbu, ukazali su na bliskost dva naroda i odličnu saradnju dveju akademija.

„Samom usputnom analizom naslova, kristalno je jasno da postoje dva grada koji su, u svom bogatstvu i drevnosti biseri, koji imaju određenu sličnost“, rekao je Kostić.

On je naglasio da je Bugarska akademija nauka najbliža institucija te vrste Srpskoj akademiji nauka i da sa njom imaju najbolju moguću saradnju.

„Mi smo danas konstatovali niz sličnosti i na ovim panoima se vidi da delimo nešto što bi nazvali najelementarnijom interakcijom prostora“, rekao je Kostić.

Predsednik SANU je dodao da je izložba iskorišćena i da se započnu novi koraci u saradnji dveju institucija.

„Ovo je zapravo početak ideje da krenemo dalje u međusobnom razumevanju, međusobnom naučnom preplitanju i učenju jedni od drugih i pokušaj da kažemo da je evropska kultura imala svoje korene na ovim prostorima. To što nam to ne priznaju, ne znači da nije istina“, naglasio je Kostić.

Nikolov se složio sa Kostićem u pogledu bliske saradnje dveju akademija i rekao da su na sastanku pre otvaranja izložbe utvrdili konkretne korake budućeg zajedničkog rada, naglasivši da izložba, koja pokazuje Beograd i Sofiju kao plodno tle za arheološka istraživanja, predstavlja samo početak svega onoga što su predvideli za budućnost.

Na panoima su prikazani rezultati poslednjih 20 godina arheoloških istraživanja na području užih gradskih zona Beograda i Sofije.

Bikić kaže da su se u prethodnih 20 godina na području Beograda i Sofije obavljali ozbiljni radovi, ali da u tome ipak prednjači Sofija zbog izgradnje metroa i drugih velikih infrastrukturnih radova kojima su prethodila i ozbiljna arheološka istraživanja.

Ona je skrenula pažnju na Metro stanicu 2 u Sofiju koja predstavlja, kako je naglasila, ozbiljnu rimsku arhitekturu sa mnogo ulica, zidanih zdanja, mozaicima.

„To je reprezentativan kvart koji se može videti delom u samoj stanici metroa i okolnim strukturama, a drugi deo je na ulazu u metro. To je izvanredan vid prezentacije nasleđa i to je nešto čemu svi stremimo“, rekla je Bikić Tanjugu.

Beograd je, s druge strane, primećuje, imao 140 godina skromnih radova na području užeg gradskog jezgra.

„Nismo imali velike zahteve koji bi zahtevali da imamo i otkrivenu veliku rimsku strukturu. U novije vreme smo imali radove na Trgu Republike gde je otkrivena Vinterbergova kapija, u dosta lošem stanju, i ona će kroz određen vid prezentacije biti predstavljena Beograđanima. Na mestu današnjeg tržnog centra u Rajićevoj ulici je otrkiven deo odbrambenog rova rimskog utvrđenja i ulice iz trećeg i četvrtog veka“, podsetila je Bikić.

Ona se nada da će predstojeća iskopavanja na Studentskom trgu omogućiti da se konkretno rimsko nasleđe sagleda u mnogo većoj meri, jer je zapravo tu, dodaje, bio centar rimskog naselja.

„Sve indicije i prethodna istraživanja nam govore da bi tu trebalo očekivati reprezentativna zdanja sa mozaicima, freskama na zidovima i unapred se radujemo tome“, dodala je Bikić.

Organizatori izložbe su Nacionalni arheološki institut s muzejem Bugarske akademije nauka, Arheološki institut i Srpska akademija nauka i umetnosti.

(Tanjug)

Napišite komentar