Urban: Mejnstrim teatar je uvek uzimao svoje žrtve

BEOGRAD – Bitef teatar ove godine obeležava 30 godina pozorišnog trajanja i vizije svog osnivača Mire Trailović utemeljene na novom, naprednom i eksperimentalnom viđenju pozorišta, a na sam Dan pozorišta, 3. marta, biće premijerno izvedena predstava „M.I.R.A“ u režiji Andraša Urbana.

„Priča o Miri Trailović je neka vrsta kostura predstave, ali pošto ne radim predstavu na osnovu jednog teksta, jako je bitan stvaralački proces koji prolazim sa autorskom ekipom i glumcima. Njihove lične sugestije, doživljaji, mišljenja, stavovi, sve to ulazi kao inspiracija u predstavu. Oni ne predstavljaju sebe na taj način, ali grade predstavu, tako ulazi i dokumentarna građa. Sve je to ‘samo’ inspiracija za scensko dešavanje koje treba da komunicira sa publikom i sredinom u kojoj se igra“, objasnio je Urban u intervjuu za Tanjug.

Oseća, kaže, da prave predstavu o pozorištu, o stanju u kome se ono nalazi u umetničkom smislu i „traže put da to postane priča za čoveka i o čoveku, a pozorište je samo povod“.

Tragajući za ličnim nivoom priče, pojavila se Mira – „Mira kao pojava“.

„Mira iz naslova odnosi se na Miru Trailović, ali tu je reč o raznim Mirama. Mi pokušavamo da dođemo do pojma Mira, koji se gradi iz dokumentarne građe i doživljaja pozorišta, onog u kome mi danas živimo i stvaramo, sa svešću o prošlosti o kojoj govorimo. Ta prošlost je određena Bitefom i bitefovskom pričom o teatru i licemerju koje je okružuje“, istakao je Urban.

Kaže da mu je teško da poredi pozorište pre 30 godina i ovo danas.

„Mislim da mi često koristimo kao izgovor to kako je nekada bilo pozorište ili kakav je bio život, a kakav je sada. Mi treba da pogledamo u oči stvarnost u kojoj sada živimo i radimo. Teško da možemo da odredimo neko vreme kada je to bilo veličanstveno ili savršeno i ovo pozorište koje danas vlada, taj neki konvencionalni mejnstrim uvek je postojao i uvek je uzimao svoj danak i svoje žrtve, gušio ono što bi nazvali progresivnim i za šta znamo da nije trebalo da se guši ili nije smelo da se guši“, primetio je Urban.
Zapaža da uvek ima svetlih trenutaka u umetnosti i lično stalno konstatuje aktuelno stanje.

„Mi možemo iz lojalnosti govoriti da je sve u redu ili možemo samo psovati po tome da bi odredili svoju poziciju u odnosu na određenu vlast ili određeni društveno-politički milje, ali nije to pozorište. To uopšte i nije bitno“, smatra Urban.

Činjenica je, naglašava, da živimo „u vrlo zagušljivim vremenima gde se uništava pozorišna struktura“.

„Najveći danak će biti kada za par godina budemo gledali uništenu ljudsku infrastrukturu i pozorište koje ćemo prihvatiti, kao što u svim vremenima prihvatamo da je baš to pozorište. Nove generacije će naučiti da je to pozorište“, rekao je Urban.

Ne sporeći značaj Bitefa, koji je pokrenut dve decenije pre Bitef teatra, Urban postavlja pitanje gde se to implementiralo.

„Čak imam osećaj da se ponekad koristilo kao određeni ventil, mada Bitef to nije, ali uvek je služio za neke centre moći ili za određen establishment kao izgovor. Uvek je bilo: ‘To postoji na Bitefu, to nismo mi, mi smo nešto drugo. Mi smo nešto drugo, mi smo ono isto 150 godina i to je neupitno, a sve što je različito, drugačije, smelije, progresivno i revolucionarno upitno je’. I mi i dalje živimo u tome da imamo taj repertoar, ali kada pogledate, da li imamo?“, zapitao se Urban.

„Mi to nemamo, imamo neku konformističku priču o pozorištu“, dodao je on i skreće pažnju da se dobra scenska umetnost teško može stvarati ako se ne rizikuje, ako „ne nosite sopstvenu kožu na vašar na neki način“.

Bitef teatar je, naglašava, uvek predstavljao, predstavlja i u ovom trenutku, i u nadi za budućnost, prostor za drugu vrstu pozorišne umetnosti i to ne samo za pokazivanje, već organski ugrađen u kulturni život.

U predstavi igraju Mirjana Karanović, Suzana Lukić, Anđela Jovanović, Isidora Simijonović i Gorica Regodić.

„Za Miru Karanović se stalno pominje da ona igra naslovnu ulogu. Ona jeste Mira Karanović i u toj predstavi, pa i Mira Trailović, ali Mira Trailović smo i svi mi u toj predstavi. Ne mislim da se merimo sa njom, nego ona predstavlja priču o stradanju, stradanju jedne izuzetne ličnosti i stradanju određenih vrednosti“, objasnio je Urban.

Na pitanje na koje vrednosti misli, kaže da „pokušava da radi pozorište, ali da i sam pravi mnogo kompromisa“.

„Bilo bi lažno govoriti da ne pravimo kopromise. Pozorište je čudna stvar koja mora da ima publiku. Pozorište se radi sa raznim ljudima koji imaju određen pogled na svet i sve to dovodi do kompromisa, ali ja mislim da je najteže naći momenat kako da pozorište postane živo, kako počinje da deluje na svoje vreme. Kojih vrednosti? Sve ono što vi ne nalazite u ovom trenutku ili vrlo retko naiđete na to u svojoj okolini“, rekao je Urban.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.