Slušaj, ti, mali… (2)

Tada čak i najboljem drugu, predivnoj supruzi ili majci kažemo nešto što ume da zaboli. Najstrašnije je što najčešće vrlo dobro znamo šta da kažemo, kako to da kažemo i pravi trenutak u kome to pominjemo. Uostalom, ako vam je neko blizak, sigurno zna dosta toga čime vas može povrediti; u osnovi, poseduje moć da vas u bilo kom momentu potpuno razori.

Usred svađe, naročito ako vam se čini da gubite, posežete za teškim oružjem. Čak i ne shvatate da je oružje napunjeno i upereno – svesni ste jedino pucnjave. Znate već:

Naravno, šta se drugo i moglo očekivati kad ti je otac alkoholičar…

Hajde, napusti me, da vidim. Ko bi te, uostalom, i hteo sa tim krivim nogama i rošavim licem?

Možda te je baš zbog toga verenica i šutnula…

Znate šta, usijane glave? To će samo pogoršati stvari. Ljudi plaču. Pokućstvo leti na sve strane. Prijatelji okreću leđa jedni drugima. Ljudi se ponekad toliko naljute da zbilja zauvek odlaze.

Kad ste bili nešto mlađi, neprestano ste se svađali sa roditeljima. Međutim, to zapravo nikada nije bilo zbog toga što nosite neprikladnu odeću, što spremite sebi ogroman sendvič kad stignete iz škole (jer ne volite ono što oni večeraju), niti zbog toga što napravite haos u kupatilu. Nekoliko godina kasnije shvatite da mama zapravo nije želela da njeno dete odraste, a dete više nije želelo da bude dete. Svi imamo slična iskustva.

Šta tek reći o ponosu… On igra značajnu ulogu u svakoj svađi, kao i tvrdoglavost. Ponekad je zbilja sve samo pitanje ega – opet strašno glupe stvari. Vičete više od pola sata, jer ne želite da priznate da ste pogrešili oko glavne muške uloge u filmu „Lov na Crveni oktobar“. Šta kažete? „Koga briga! Ima i pametnijih stvari u životu nego da pamtim glupe filmove!“

Ma, da. Mnoge svađe potiču iz onog „ja sam bolji od tebe“ mestašca u nama, zbog čega lažemo da znamo nešto što ne znamo ili koliko toga znamo – da se ne bi pomislilo da smo glupi.

Ništa od svega rečenog nije novost za vas. Što je najsmešnije od svega, iako svi znamo sve, ipak i dalje teramo po starom. Izvinjavamo se tek kad malo razmislimo o onome što se dogodilo. Poštedite sebe nekih nevolja. Udahnite duboko pre no što progovorite. Razmišljajte o tome kako će se sve razvijati u narednih desetak minuta. Sigurno možete sebe kontrolisati toliko. Ako već ne uspete, izvinjenje i nije loša stvar.

Kažu da u ljubavi nikada ne morate da kažete „izvini“? Glupost. Upravo je zbog takvog stava toliko mnogo ljudi razvedeno.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.