Kakvi genijalci: Ova rasa pasa može da zapamti više od 100 imena igračaka

Psi možda mogu da nauče da savršeno prate naredbe poput ‘sedni’ ili postanu neverovatno uzbuđeni na spomen reči ‘šetnja’, ali kada je reč o reagovanju na naziv njihove igračke i drugih svakodnevnih predmeta, većina pasa jednostavno ne reaguje na to.

Nova studija u kojoj je učestvovalo šest pasa genijalaca donela je nove uvide u funkcionisanje psećeg pamćenja, sugerišući da neki od njih poseduju izvanredno razumevanje ljudskog jezika.

Mađarski naučnici proveli su više od dve godine tražeći po celom svetu pse koji bi mogli da prepoznaju imena svojih igračaka. Iako većina pasa može da nauči naredbe do nekog stepena, učenje imena određenih predmeta čini se vrlo drugačijim zadatkom koji većina pasa ne može da savlada.

Pseći genijalci Max (Mađarska), Gaia (Brazil), Nalani (Holandija), Squall (SAD), Whisky (Norveška) i Rico (Španija) uspeli su da savladaju taj zadatak nakon što su pokazali da znaju imena više od 28 igračaka, a neki su znali čak više od sto. Zatim su bili uključeni u niz eksperimenata koji se emituju uživo, Genius Dog Challenge.

Svi psi koji su učestvovali u istraživanju bili su rase Border Collie – ovčarski psi izvorno uzgajani za čuvanje ovaca. Ta njihova uloga čini ih vrlo reaktivnima na ponašanje njihovih vlasnika, međutim samo mali procenat pripadnika ove rase sposoban je da zapamti imena svojih igračaka. Ali, taj talent nije jedinstven samo za Border Collije.

Zahvaljujući projektu Genius Dog Challenge uspeli smo da pronađemo i pse drugih rasa uključujući nemačkog ovčara, pekinezera, mini australijskog ovčara i nekoliko mešanaca, rekla je naučnica, dr. Šani Dror sa univerziteta Eötvös Loránd. Drugo istraživanje ustanovilo je da i jorkširski terijeri imaju tu sposobnost.

Psi su dobri modeli za proučavanje ljudskog ponašanja jer su evoluirali i razvijali se u ljudskom okruženju. „S ovim talentovanim psima dobili smo jedinstvenu priliku da proučavamo kako druge vrste razumeju ljudski jezik i kako učenje reči utiče na način na koji razmišljamo o svetu“, zaključuje koautor studije, profesor Ádám Miklósi sa univerziteta Eötvös Loránd.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.