U trendu

Vrućine su najopasnije za pse ovih rasa: Evo kako da ih zaštitite tokom leta

Psi nemaju dobro razvijene mehanizme termoregulacije kao ljudi pa je kod njih toplotni mnogo češći, a posledice mogu biti i fatalne.

On je moguć kod svih pasa, ali najugroženije su svakako životinje duge dlake i tzv. brahiocefalične rase (sa pljosnatim nosom i kratkom njuškom).

U rizičnu grupu spadaju i gojazni psi, kao i stari psi s hroničnim bolestima srca i pluća.

Kako prepoznati toplotni udar kod psa?

Životinja tada imaju povišenu telesnu temperaturu (često iznad 40°C), ubrzano dahće, otežano se kreće ili samo leži, dezorijentisana je, pojačano slini, itd.

Šta uraditi?

– Toplotni udar može se sprečiti tako da za velikih vrućina nikad psa ne ostavljamo u automobilima, čak ni u hladu s  otvorenim prozorom.

– Aktivnost treba ograničiti na hladnije doba dana, naročito ako imamo životinje koje spadaju u rizične grupe. Uvek uz sebe moramo imati dovoljno vode.

– Ukoliko vodimo pse na plažu, kupanje će pomoći pri hlađenju, ali  svakako izaberite plažu na kojoj će biti dovoljno hlada.

– Ako je došlo do toplotnog udara životinju odmah treba prebaciti u hladnu prostoriju, dati joj vode, namočiti šape i što pre potražiti veterinarsku pomoć.

– Psima tada NE smete davati skroz ledena voda niti ih treba prskati jako hladnom vodom jer to može imati sasvim suprotan efekat.

Prema istraživanju, na pse sa pljosnatim licem; poput npr. buldoga ili čivave; leti treba posebno paziti jer imaju čak 17 puta veće šanse da dožive toplotni udar, piše Metro.

Buldog, francuski buldog i mops imaju kratke njuškice s kojima im je teže da kratko usišu i tako se hlade pa je kod njih rizik od toplotnog udara veći, a zbog građe lobanje često imaju i brachycephalic sindrom što znači da se lako pregrevaju jer nemaju dobar sistem za rashlađivanje.

Zbog toga psi koji imaju malu lobanju i kratku njušku ne bi smeli dugo da borave na suncu i vrućinama, savetuju britanski naučnici, a najviše trebaju paziti vlasnici vrste Čau čau (chow chow) koja ima 17 puta već rizik od toplotnog  udara nego npr. labrador.

– Psi su zadihani kada pokušavaju da se rashlade, a to je bez pravilnog nosa neefikasno; pa si jakim dahtanjem čak i podižu temperaturu tela – objašnjava autorka istraživanja i veterinarka Emili Hol.

Ovo istraživanje takođe je pokazalo da vlasnici ovih pasa često ne znaju da im je ljubimac u opasnosti pa ih ne vode dovoljno često na veterinarski pregled.  Uz spomenute, veće šanse za toplotni udar imaju i psi prekomerne telesne težine odnosno gojazni psi, za koje veterinari kao način očuvanja zdravlja savetuju razne dijete i prilagođene ishrane.

Kako je i ovo istraživanje pokazalo, izuzetno je važno znati sve karakteristike rase koju odlučite da uzmete za ljubimca, kako bi mogli da mu pružite najbolju moguću negu, ali i sprečite razvoj nekih bolesti i stanja kojima su podložni.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.