U trendu

Bonton prema šefu

Pravila bontona jasna su uvek i svuda. Ne moramo ih poštovati, ne bave se svi procenom našeg ponašanja, to jest, procenom toga kako se ponašamo ne bave se ljudi koji prolaze pored nas na ulici, a čak i ako to rade, to ne bi trebalo da nas brine. Međutim, kada dođemo na radno mesto, tu i te kako postoji neko ko procenjuje apsolutno sve što uradimo ili ne uradimo kako treba. Ta osoba ima svoje ime, može da bude i ženskog i muškog pola, a obično se zove – šef.
Ukoliko u nekoj prilici želite da ostavite dobar ili što bolji utisak na svog šefa, jednostavno je neophodno da u svakom trenutku budete svesni svoga ponašanja u kancelariji dok je on tu. Za početak, dok ste na radnom mestu, svom šefu uvek i u svakoj prilici treba da persirate. Čak i ukoliko se znate odranije ili ste veoma bliski – uvek persirajte onom ko vam je pretpostavljeni.
Kada dođe trenutak da se dogovarate sa svojim šefom o poslu koji treba obaviti, trudite se da ga ne zadržavate previše. Izbacite sva preopširna i nepotrebna pitanja. Uvek je dobro biti što kraći i što jasniji.
Pošto smo živi ljudi, greške se događaju. Kada se vama dogodi slična situacija, nemojte se povlačiti u sebe. Istupite, preuzmite odgovornost i izvinite se. Svaljivanje krivice na druge ili pronalaženje izgovora jeste najlošija ideja koja može da vam padne na pamet.
Potrudite se da na posao i na sve poslovne sastanke dolazite na vreme. Ukoliko vam se dogodi da kasnite, pokušajte da se ne opravdavate razlozima koji više pristaju đacima u školi nego odraslom, zrelom čoveku.
Ako baš imate dobar razlog da ogovarate svog šefa, trudite se da to nikada ne radite u poslovnom oruženju i društvu kolega koje ne poznajete dovoljno.

1 komentar
  1. Dušan Bokan

    U našim uslovima, na mesta šefova su isplivale pogodne osobe, oni ljudi koji o poslu najmanje znaju, jer ko bi inače radio poslove. Uvek su na strani menadžmenta – uprave. Više cene mišljenja pretpostavljenih nego argumentovana mišljenja zaposlenih. Od problema koji se u poslu javljaju beže jer ne znaju da ih reše na pravi način. Najviše im odgovara da sarađuju sa radnicima koji manje od njih znaju. Uglavnom su neobrazovani, ne samo u stručnom pogledu već i u pogledu potrebnih znanja za rukovodeće mesto. Za svoj posao su i te kako preplaćeni. Ne cene rad, rezultate i iskustvo zaposlenih, već pre svega poslušnost i servilnost zaposlenih.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike