Faktor sigurnosti

Da bismo mogli zdravo da se hranimo, nije dovoljno samo da vodimo računa o ugljenim hidratima, mastima, vitaminima i belančevinama koje unosimo u svoj organizam. Čovek bi pomislio: pa šta još treba da se uradi da bi se vodio zdrav život? Odgovor na to pitanje je vrlo jednostavan – potrebno je da vodimo računa o namirnicama koje kupujemo, o načinu na koji ih čuvamo dok ne dođe red na pripremu, o mestima na kojima ih čuvamo i o mestima na kojima ih pripremamo. Zvuči previše komplikovano? Možda, ali sigurno je lakše to nego imati salmonelu. To vam je valjda jasno. Malo preventivnog truda nikome ne može da škodi.
Naravno, ima skeptika koji tvrde da se hrana koja može da nam napravi probleme krije samo u namirnicama sumnjivog karaktera, kao što su morski plodovi. Ipak, razni slučajevi nas podsećaju da, u pogrešnim okolnostima, sve što ulazi u naša usta može postati neka vrsta otrova u našem stomaku. Kada je meso u pitanju, teško je razlikovati zaraženo od nezaraženog, posebno kada je u pitanju piletina. Ali, ono što možete da uradite jeste da proverite njenu temperaturu. Ako pakovanje nije hladno kada ga dodirnete, nađite neko koje jeste ili menjajte supermarket. Onog trenutka kada hrana napusti prodavnicu, ona počinje da se kvari. Stoga, čim je kupite, izračunajte kada ćete kuvati i oduzmite to vreme od roka upotrebe koji je utisnut na proizvodu.
A kada dođe na red priprema, posvetite pažnju svojoj dasci za sečenje. Što se tiče bakterija, ona je kao najprometnija ulica u špicu. Kupujte one koje se mogu prati u mašini za sudove i koje se lako čiste. Posle svake upotrebe operite ih u toploj vodi deterdžentom za sudove. Obratite pažnju i na to koliko je daska oštećena upotrebom – ukoliko na njoj ima previše rupa, bolje vam je da je ne perete nego da odete i da kupite novu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.