Kacige za sve sportove

Zabrinjavajući statistički podaci o povredama u sportu promenili su poslednjih godina pravila mnogih sportskih aktivnosti. Ako se pođe od činjenice da je pitanje bezbednosti jedno od ključnih u svim sferama života, ne čudi što je i sport podlegao dodatnim merama zaštite.

Naravno, proizvođači sportske opreme su se uspešno prilagodili ovim novim okolnostima i sada zadovoljno trljaju ruke: gotovo da više nema sportske aktivnosti koja ne nalaže korišćenje kacige ili posebne zaštitne opreme. One više nisu samo zaštitni znak igrača američkog fudbala ili opasnih momaka koji bezglavo jure za pakom po ledu, niti bogatih tatinih sinova u potrazi za novim uzbuđenjima na moćnim dvotočkašima, pa ni ljubitelja različitih oblika biciklizma.

Poslednjih nekoliko godina kaciga je postala obavezan zaštitni rekvizit i za druge sportske discipline, a spisak sportskih aktivnosti kojima više nijedno dete ne može da se bavi ukoliko na glavi nema zaštitnu kacigu veoma je dug. Sada su i poklonici borilačkih veština, skejtborda ili snouborda, pa čak i oni koji treniraju skok s motkom dužni da zaštite glavu u toku treninga i takmičenja. Otkako je 2002. godine na treningu poginuo jedan od američkih skakača s motkom, njegov kolega i prijatelj Tobi Stivenson više ne skače bez kacige. Treba uzeti u obzir i to da mu nošenje kacige uopšte nije smetalo da na Olimpijskim igrama u Atini osvoji srebrnu medalju. Postoje i specijalne kacige za uzbudljivo, ali i veoma opasno jahanje na talasima, pa i zaštitna maska za fudbalere, koja igrače štiti od povreda lica tokom utakmice.

Dakle, kaciga glavu čuva, bez obzira na to kojom ste sportskom aktivnošću odlučili da se bavite, a da bi se izbegle teže ili lakše povrede, ne treba je se tako lako odricati.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.