Ljubav nije slepa (2)

Na šta bi trebalo da obratimo pažnju kada donosimo tako važnu odluku kao što je ona o stupanju u brak? Na porodicu iz koje se potiče i na detinjstvo? Na ponašanje, zrelost i savesnost? Na to koliko se međusobno slažemo, dopunjavamo i koliko smo oboje spremni za kompromise? A možda treba da se prouče šabloni i obrasci drugih uspešnih bračnih veza? U svakom slučaju, jačina emotivne veze i nastojanje da ona bude još bolja ne treba ispuštati iz vida kao jedan od važnijih kriterijuma.
Ipak, čini se da je jedina stvar koja je važna prilikom izbora partnera spremnost da upoznamo sebe i da otkrijemo motive koji nas nagone da biramo određenu osobu. Mladima koji se pripremaju za brak najčešće se postavlja pitanje da li ona ili on dobro poznaju partnera ili partnerku koju su odabrali. Pitanje je pogrešno. Jedino ispravno pitanje u takvoj situaciji je pitanje da li ona ili on dovoljno poznaju – sebe. Kroz upoznavanje sebe samih treba da razmislimo i šta očekujemo od braka. Ulaskom u brak nećemo rešiti sve svoje probleme. Očekivanja da ćemo u braku biti „jedna duša a dva tela“ nisu uvek realna. Partneri su dve odvojene osobe koje imaju različita interesovanja, potrebe i aspiracije. Cilj braka nije u tome da mislimo isto, da volimo iste stvari, da težimo „da budemo jedno“. Ideja je da razvijamo svoju individualnost, ali da paralelno s tim razvijamo i zajedništvo. Ko u tome uspe, osigurao je sebi srećan život udvoje.
Brak svakako nije popravna institucija i bračni drugovi nisu nedozrela deca koju treba vaspitavati. Svako ko veruje da će u braku modelirati i promeniti partnera – obično se grdno prevari. Zbog toga treba dobro razmisliti koliko smo spremni da prihvatimo nečije mane, kao što smo spremni da prihvatimo nečije vrline prilikom ulaska u brak.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.