Pobeda po svaku cenu

Da li je današnji sport uopšte moguć bez dopinga? Ovo pitanje ima smisla ako se uzme u obzir sve veći broj sportista koji svoju diskvalifikaciju iz takimičenja pravdaju činjenicom da su „hteli da probaju“. Koja je zapravo definicija dopinga, ona koja je dovoljna da sjajne sportiste diskvalifikuje iz daljeg takmičenja?

Dopingom se smatraju preparati koji se nalaze na zabranjenoj listi. Ova lakonska definicija dopunjena je samo naznakom da doping krši obe etike – i sportsku i medicinsku. Procedura kojom će se dokazati da je neki sportista koristio doping sredstva uglavnom je prilično komplikovana. Takmičar za koga se utvrdi da je uzimao neka od zabranjenih sredstava obavezan je da se u naredna tri meseca podvrgne još dvema analizama pre nego što se zvanično potvrdi da su rezultati antidoping testa zaista uzrokovani uzimanjem nedozvoljenih sredstava.

Važna bitka protiv dopinga dobijena je početkom osamdesetih, kada je odlučeno da svaki osumnjičeni sportista ima obavezu da stavi na raspolaganje uzorak krvi za analizu. Naravno, postojali su veliki otpori da se to pretvori u praksu, ali se danas s pravom smatra da svaki takmičar koji odbije da da krv na analizu mora da bude smatran dopingovanim. Pravila su pravila. Da nije ovog neugodnog zahteva, borci protiv dopinga bili bi uskraćeni za skalpove Bena Džonsona, Ketrin Krabe i drugih atletskih legendi koje su uhvaćene u ovoj nedozvoljenoj raboti.

Inače, hemijski preparati koje sportisti uzimaju da bi povećali svoje mogućnosti nisu primarno namenjeni za tu svrhu. Neka od tih sredstava se čak prepisuju bolesnicima od kancera. Sportisti koji se opredele za doping sredstva svakako su svesni rizika kojem se izlažu. Za neke od njih nikada neće biti utvrđeno da li ih je doping stajao života, kao u slučaju atletičarke Florens Grifit-Džojner, koja je preminula u svojoj 39. godini!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.