Poslednja šansa ili ucena (2)

Postavljanje ultimatuma je veoma važno iskustvo, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što akteru pruža mogućnost da deluje. Međutim, ako ultimatum nije dobro promišljen, kasnije se javljaju nedoumice da li zaista postoji spremnost da se snose sve posledice takvog koraka. Zbog toga bi partneri trebalo da pokušaju da otvoreno razgovaraju o sukobima i traže kompromise. Međutim, treba imati na umu da se ultimatum obično koristi da se iznudi određena promena ponašanja, ali se komunikacija suštinski ne menja (što je neophodno) jer je jedan od najčešćih uzroka činjenica da partneri duže vremena nisu uspeli da iznesu šta ih muči i zbog toga su ostali neshvaćeni.

U čemu je zamka? Ako se ipak odlučite da postavite ultimatum, treba da vam bude jasno da li zaista želite da napustite svog partnera ukoliko se ništa ne bude promenilo. Onome ko postavlja ultimatum stalo je do veze, inače bi odmah otišao. Zato treba biti svestan toga da se neće lako ostvariti pretnja razdvajanjem. Onaj ko najavi odlazak, a onda odustane od toga, gubi verodostojnost i autoritet. Ako ste postali zavisni od veze i ne uspevate da se razdvojite, iako znate da bi to bilo bolje, imate ozbiljan problem. Ultimatum bi trebalo da bude jasan, takav da ga partner može ispuniti i da se njegovo ispunjenje može lako proveriti. Nije dovoljno samo reći: „Moraš da se promeniš“, ili: „Imaj obzira“, nego treba postaviti konkretne zahteve kao što je: „Molim te da više ne izlaziš sa svojim bivšim momkom.“

Ne radite to često. Imajte na umu da pretnja uvek mora da bude srazmerna povodu. U slučaju ozbiljnih problema treba ih zajednički rešavati. Partneru ne treba postavljati ultimatume zbog sitnice, jer je onda reč o emocionalnoj uceni, a takve stvari treba zaobilaziti. Ukoliko problem zaista postoji i ugrožava vas u ozbiljnoj meri, poslednja odluka je uvek vaša…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.