Pravilo je da nema pravila

Postoji li pretpostavka o tome kakav seks je normalan? Postoji. Normalno je sve ono što predstavlja potpuno zadovoljavajući odnos između dvoje ljudi koji se vole i iz kojeg oboje izlaze neopterećeni, zadovoljni i spremni za još seksa.

Ono u čemu se međusobno najviše razlikujemo jesu potrebe i sposobnosti da budemo seksualno zadovoljeni. Prepoznavanje sopstvenih potreba i potreba partnerke siguran je put do dobrog i normalnog seksa, a ako već mora da se govori o tome, normalno je svako ponašanje ako oboje u njemu uživaju, ako niko nije povređen, ako seks nije povezan sa anksioznošću i ako taj seks ne ograničava nijednog od partnera.

S druge strane, postoje granične situacije za koje se ne može reći da su nenormalne, ali koje mogu da se smatraju čudnim. Imati odnos deset puta dnevno svakoga dana jeste neobično, ali se dešava. Neki postupci u seksu mogu biti čudni, ali se ne moraju automatski smatrati nenormalnim. Možda je tu bolje postaviti pitanje ima li preterivanja u seksu i šta preterivanje znači, tačnije, kolika je učestalost seksualnih odnosa potrebna da bi se nečiji seksualni život ocenio prelaznom, ili pak odličnom ocenom?

Tu opet dolazimo na teren uživanja. Prava učestalost u seksu je ona u kojoj postoji obostrani užitak. Dva ili tri puta nedeljno je uobičajeno, ali mnogi ljudi vode ljubav i češće. Neki se drže prilično ustaljenog rasporeda, drugi vole da intenzivno upražnjavaju seks preko vikenda. Vođenje ljubavi manje od dva puta nedeljno nagoveštava da biste mogli da više uživate u seksu, osim ukoliko prema sopstvenom iskustvu znate da je upravo to ono što oboje želite i u čemu uživate. Frekvencija sa godinama opada, što je normalno, ali nema tog starosnog doba kada nećete, u nekoj za vas specijalnoj prilici, iznenaditi samog sebe.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.