Samo bez straha

Koliko puta ste imali priliku da vidite kako vaš odvažni kolega koji na poslu inače predstavlja neku vrstu autoriteta postaje malo više od amebe čim se na vratima njegove kancelarije pojavi pretpostavljeni? Šta je rešenje za tog čoveka ali i za sve one njemu slične, koji su ophrvani nekom vrstom poslovnog straha? Dobra vest je da se on može pobediti, osim ako niste balavac. Prvi korak ka savladavanju straha mogao bi da bude izgovaranje reči "zdravo". Sve dok nekoga ne počnete da posmatrate kao ljudsko biće, a ne kao zmaja koji bljuje vatru, u problemu ste.
Kako je tržište danas? Da li možeš da poveruješ koji su potez povukli naši protivnici? Praktično ćaskanje u liftu ne može da bude toliko teško. Pročitajte novine uz doručak i "zdravo" će postati lako. Pretvoriće se u reč koja će dalje indikovati potrebu za delanjem. Glupo je da budete smatrani za osobu koja nije u stanju da se nosi s nekim "velikim momkom". Da bi mogla da se smatra za sposobnog izvršioca u većini kompanija, individua mora da bude u stanju da izvrši neke veoma jednostavne aktivnosti. Određenije, to su: nošenje prigodne garderobe, slušanje s izrazom razumevanja, davanje mišljenja koja pokazuju da vladate trenutnom situacijom, ili makar ne treba otkrivati neznanje i valja znati razlikovati kada treba nešto reći, a kada treba oćutati.
To je to. To su neophodne alatke za dugoročnu poslovnu karijeru, izuzev onoga što samo istinski vrhovni menadžeri mogu sebi da priušte – pravo da viču na ljude. To dolazi kasnije. A strah mogu da pobede samo oni koji sebe na neki način vide kao izvršioce. Trik je u pretenzijama i u pokazivanju toga da imate mozak. Potčinjeni s previše straha je beskoristan. Ali, onaj bez imalo straha je mnogo opasniji. A tip koji je sumanuto neustrašiv ne igra u pravom svetu, zar ne?

1 komentar
  1. Nataša Gajić

    Znate kad se kaže da je neko previše pretenciozan, da atakuje na „tuđe“, povija se kako vjetar duva i igra kako muzika svira, sve dok mu se ne ukaže prva prava prilika da pusti svoje takođe preduge pipke i zagrabi tamo gdje i svi ostali. Nije stvar u strahu i zaziranju od konkurencije, nju svi osjećaju, iole ambiciozniji da se uhvate za prvu banderu dostojnu da izdrži pritisak i pokažu da mogu i šta znaju. Nekad je to bilo bez prevelikog isticanja i da glava ne štrči iznad ostalih.

Napišite komentar