Ženama je do morala (1)

U prirodi ne postoji ništa slično ma kakvom moralu, a naročito nema ničega što bi podsećalo na ljudski moral. Životinje ne robuju predrasudama. Moral, kako ga mi shvatamo, nije u skladu sa realnim događajima u prirodi. Izgleda kao da ljudi prave mnogo buke oko nečega što smatraju važnim, a što suštinski uopšte nije bitno.

Naravno, tu je ženski faktor odredio pravila igre, jer je negujući određenu vrstu morala i podupirući taj nazor doveo do zahteva koji vode finom ponašanju. Razlog je taj što se iz lepog ponašanja muškaraca uvek može izvući ženska korist. Drugim rečima, postali smo popustljivi. Zamislite praistorijskog lovca kome žena određuje kada će, kako i koliko jesti i da li je moglo da joj padne na pamet da od njega zahteva da ne priča dok jede ili da ga natera da koristi nekakvu kožnu salvetu da mu brada i brkovi ne bi bili masni.

Lavovski deo porasta ženskog uticaja na muškarce odnosio se na moralisanje o tome šta je pristojno, a šta nije. Žene uvek zahtevaju da muškarac bude pristojan u jelu, govoru i ponašanju kako bi skrenule pažnju sa svojih namera prilikom ostvarivanja lične dominacije. Jedan od najupadljivijih ženskih uspeha na tom polju je takozvani zajednički ručak, pri čemu bi trebalo da muškarac tačno određenim redom jede onako kako se smatra da je pristojno – najpre supu, pa glavno jelo, pa onda kolače. Šta ako muškarac odmah hoće desert?

Zbog te navodne pristojnosti za stolom, do koje većina žena drži, naivnom muškarcu ne preostaje ništa drugo nego da podeli žene na pristojne i one druge i da pri tom, ako mu žena izgleda pristojno, moralno odbaci mogućnost njene nemoralnosti u onome što je nama najvažnije – a to je seks. Muškarci i dan-danas ne shvataju da pristojnost, žensko insistiranje na moralu i seksualni događaji nisu ni u kakvoj vezi i da je ženska seksualna akcija s drugim muškarcima najčešće maskirana upravo pozivanjem na moral i pristojnost.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.