U trendu

Bioničke proteze samo za neke ranjene ukrajinske vojnike koji su izgubili udove

Aleksis Čolas je izgubio desnu ruku kao ratni lekar – dobrovoljac blizu fronta u istočnoj Ukrajini i njegova civilna karijera hirurga je završena. Ali zahvaljujući novoj bioničkoj ruci, može da nastavi rad u zdravstvenoj zaštiti i sada je specijalista za rehabilitaciju koji pomaže drugima kojima su amputirani udovi.

Taj 26-godišnjak je oduševljen svojom elegantnom crnom robotskom rukom – opisao ju je kao „ljubav na prvi pogled“ – i shvata koliko je imao sreće što ju je dobio.

Rat Rusije protiv Ukrajine stvorio je ogromnu potrebu za protetskim udovima. Procenjuje se da je oko 20.000 Ukrajinaca imalo amputacije od početka rata u februaru 2022. godine, a mnogi su vojnici.

Samo mali broj može da primi bioničke proteze, koje su naprednije i mogu da obezbede veću pokretljivost od tradicionalnih protetskih udova.

Takođe su mnogo skuplje od konvencionalnih proteza.

Bionički veštački udovi nameravani pokret izvršavaju tako što primaju električne signale iz mišića iznad mesta amputacije, zahvaljujući mioelektričnoj tehnologiji.

Čolasovu bioničku ruku je napravila firma „Esper Bionics“. Pre 2022. taj ukrajinski startap je prvenstveno ciljao na tržište Sjedinjenih Država, ali zbog naglog porasta potražnje za protetskim udovima izazvanim ratom, sada 70 odsto svojih proizvoda distribuira kod kuće.

Proizvodni centar kompanije u Kijevu radi punim kapacitetom, sa više od 30 radnika koji prave po desetak bioničkih ruku mesečno.

U jednom uglu fabrike mala grupa inženjera gura se dok programiraju, sklapaju i testiraju elegantne bioničke ruke nazvane „Esper Hand“. Svaki pokret prsta na robotskoj ruci je praćen tihim zviždanjem, potvrđujući njegov nesmetan rad.

Bohdan Diordica, šef strateških odnosa u kompaniji, kaže da se, uprkos povećanju proizvodnje, „Esper Bionics“ bori da održi korak sa potražnjom, sa skoro 120 ljudi na listi čekanja.

Kompanija kaže da u Ukrajini bioničke proteze isporučuje uz nultu dobit za oko 7.000 dolara po komadu što je dovoljno da pokrije troškove proizvodnje. U Sjedinjenim Državama, „Esper Hand“ se prodaje za više od 20.000 dolara.

„Mi ne smatramo Ukrajinu tržištem, već priliku da pomognemo“, kaže Diordica.

U poređenju sa konvencionalnom protezom koja replicira jednostavne osnovne funkcije ruke ili noge, bionička donsi i mogućnost obnavljanja finih motoričkih veština.

„Svi ih žele“, kaže Anton Haidaš, protetičar u „Unbroken“-u, opštinskom centru u gradu Lavovu koji se fokusira na rehabilitaciju civila i vojnika, žrtava rata. Centar je do sada pomogao u obezbeđivanju protetskih udova za oko 250 ljudi, uključujući oko 20 bioničkih ruku.

Razlika u troškovima je značajna. Dok bionički udovi mogu koštati i do 50.000 dolara, konvencionalni veštački udovi koštaju od 800 do 2.700 dolara, kaže Haidaš.

Ukrajinci mogu besplatno da dobiju obične veštačke udove preko javnog zdravstvenog sistema. Međutim, da bi dobili bioničku protezu, obično im je potreban dodatni novac dobrotvornih organizacija ili rehabilitacionih centara kao što je „Unbroken“ koji zavise od donacija.

I dok pacijenti mogu doneti konačnu odluku o vrsti proteze koju žele, različiti faktori, uključujući prirodu povrede i zanimanje osobe, takođe igraju ulogu.

„Unbroken“ kupuje bioničke proteze od nemačkih i islandskih kompanija, kao i „Esper Bionics“ čija je značajna prednost što ima i proizvodni i servisni centar u Ukrajini. To znači da ljudi ne moraju da putuju u inostranstvo kada je potrebna popravka ili promena veličine.

Još jedna izvanredna karakteristika „Esper ruke“ koju pokreće veštačka inteligencija, je njena sposobnost da se vremenom prilagođava, „učeći“ jedinstvene interakcije tela s rukom.

Pošto se opremio bioničkom rukom, Čolas se vratio volontiranju kao borbeni lekar na prvim linijama fronta, dok u svom svakodnevnom poslu u Kijevu radi kao specijalista za rehabilitaciju u javnoj bolnici. Većina njegovih pacijenata su vojnici ili civili koji su, kao i on, izgubili udove. Kaže da mu njihovo zajedničko iskustvo pomaže da brzo razvije odnos sa svojim pacijentima.

„Sada znam mnogo ne samo iz udžbenika, već i iz sopstvenog iskustva“, kaže on.

Čolas ohrabrujuće razgovara sa svojim pacijentima dok pregleda njihove povrede. Njegovi pokreti bioničkom rukom su prirodni i tečni. On bez napora skida zavoj i previja rane pacijenta bez pomoći medicinskih sestara.

Bionička proteza mu omogućava da izvodi čak i delikatne pokrete, kao što je da uzima zrna grožđa jedno po jedno, a da ih ne zdrobi, kaže on.

„Osećam se neprijatno kada sam bez proteze“, kaže on. „Ali kada imam bioničku ruku, osećam se prijatno. To je kao deo mene“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar