Blue Gene/L – najbrži među superkompjuterima

Među superkompjuterima, koji objedinjuju rad velikog broja procesora i raspolažu ogromnim memorijskim prostorom, pojavila se nova „mašina“ sa rekordnom brzinom obrade podataka. To je Blue Gene/L kompanije IBM, koji se realizuje u poznatom istraživačkom centru Lawrence Livermore National Laboratory. Brzina rada superkompjutera meri se teraflopsima (deset na dvanaestom operacija u jednoj sekundi). Kako je objavljeno početkom novembra, Blue Gene/L dostigao je 70,7 teraflopsa. Na taj način nadmašio je brzinu od 60,1 teraflopsa prethodnog rekordera – superkompjutera Columbia kompanije Silicon Graphics.

Projekat Blue Gene/L otpočeo je 2000. godine. Bio je namenjen ubrzanju obrade podataka u biohemijskim i DNK istraživanjima. Napravljen je na bazi IBM-ovog procesora Power sa dva jezgra. Jedno od jezgara koristi se za obradu podataka, dok drugo omogućava komunikaciju u okviru superkompjutera. Podaci se kroz ovaj superkompjuter prenose preko pet mreža. U slučaju jednostavnijih zadataka komunikacija nije složena, pa se oba jezgra mogu koristiti za obradu podataka.

Dostignuta brzina od 70,7 teraflopsa nije maksimalna brzina koja se može ostvariti ovim superkompjuterom. Zasad je realizovana samo četvrtina ukupnog projekta, dok će kompletna realizacija omogućiti njegov rad sa brzinom od 360 teraflopsa. To će biti oko 15 puta brže od prethodno ostvarenog rekorda (Columbia). Po brzini kompjuteri se svrstavaju u tzv. top 500 listu dva puta godišnje (u maju i novembru). Novembarska lista još uvek nije objavljena, ali bi na njoj Blue Gene/L trebalo da se nađe na vodećoj poziciji.

Bez obzira na to što se na razvoju Blue Gene/L-a i dalje radi, IBM se već dogovorio o prodaji nekih konfiguracija ovog superkompjutera. Prodavaće se pod nazivom eServer Blue Gene/L sa početnom cenom od milion i po dolara. Pojavila su se četiri interesenta za kupovinu. Među kupcima se nalaze Diego Supercomputer Center (koristiće ga za kosmička istraživanja), zatim japanski Nacionalni institut za naprednu industrijsku nauku i tehnologiju, Lofar radio-teleskop kompanije Astron (Holandija) i Argonne National Laboratory.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.