Da li je povratak „Fejsbuka” u Kinu opasnost za sve korisnike?

Prošle sedmice „Njujork tajms” je objavio da „Fejsbuk” radi na softveru za blokadu određenih sadržaja, što bi trebalo da mu omogući povratak na kinesko tržište posle sedmogodišnje zabrane, uvedene 2009. kako bi se sprečilo širenje informacija o nasilju u međunacionalnim sukobima u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.

Mark Zakerberg je poslednjih godina aktivan u kampanji da se ova zabrana ukine. Neguje odnose sa kineskim rukovodstvom, sastaje se sa predstavnicima tamošnjih internet kompanija, a potrudio se i da nauči mandarinski jezik.

Ipak, novim cenzorskim softverom otišao je korak dalje od bilo koje tehnološke kompanije i izazvao optužbe organizacija za ljudska prava da gubi moralni kompas.

Američke internet kompanije često blokiraju sadržaj na zahtev vlada kako bi se povinovali lokalnim zakonima, ali tek posle neke objave. „Fejsbuk” je uklanjao sadržaj u Francuskoj, Rusiji, Pakistanu i drugim zemljama. Na primer, samo je u drugoj polovini 2015. obrisao 55.000 objava u 20 zemalja. Međutim, novi softver omogućiće da se sporni sadržaj uopšte pojavi na stranicama korisnika u Kini. Nema mnogo detalja kako bi radio, ali stručnjaci se slažu da bi morao da predvidi šta vlada ne bi volela da se objavi.

„Cenzura bi morala da bude automatska, zasnovana na ključnim rečima. Ako reklame i objave iz inostranstva u Kini budu blokirane, to bi okrnjilo i globalni ’Fejsbuk’. Kineski korisnici bi postali građani drugog reda, odsečeni od sajta kakav koristi ceo svet i koja je onda poenta korišćenja ’Fejsbuka’”, pita se Dankan Klark, osnivač konsultantske firme BDA, specijalizovane za kineski internet.

Čak i ako Zakerbergova kompanija preskoči dovoljno prepreka i uđe na kinesko tržište, nema garancija da će biti uspešna. Domaći servis „Vičet” kompanije „Tencent” široko je prihvaćen i ima mnogo toga što pruža „Fejsbuk”, uključujući poruke, objavu fotografija i deljenje linkova.

Postavljanje granica za američkog džina interneta pomoglo bi kineskoj vladi da propagira ideju o tzv. suverenitetu nacionalnog interneta – da države imaju pravo da kontrolišu kako tehnologija utiče na građane. Ta ideja i očigledna spremnost „Fejsbuka” da sarađuje sa kineskom vladom odavno su sporni za borce za ljudska prava. Kada su se pojavili izveštaji da rade na cenzorskom softveru, pojačali su se njihovi strahova da ova kompanija gubi moralni kompas.

„Postoji opasnost za globalne korisnike, jer kineska vlada može da zatraži da vidi njihove podatke ako su povezani sa korisnicima u Kini. ’Fejsbuk’ onda postaje ogromna društvena mreža pomoću koje kineska vlada vrši nadzor”, rekao je za „Gardijan” Nikolas Bekelin, direktor organizacije Amnesti internešnel za istočnu Aziju.

On je dodao da ova kompanija ima obavezu da razmotri potencijalne posledice svog ulaska na kinesko tržište na segment ljudskih prava. „Fejsbuk” nije odgovorio na molbu da prokomentariše ove izjave.

Američkoj kompaniji teško je da ostvari svoju misiju „povezivanja sveta” ako 1,3 milijarde ljudi ne mogu da mu pristupe. Zakerberg je dugo u ofanzivi pridobijanja naklonosti kineske strane. Kruže glasine da je čak pitao predsednika Si Đinpinga kako da nazove ćerku koju je dobio u braku s Prisilom, Amerikankom kineskog porekla. Ništa od toga neće ipak promeniti stav kineskih vlasti ukoliko procene da dolazak „Fejsbuka” može da im ugrozi vlast i da mnogo više mogu da izgube ako daju dozvolu mreži koja je pomogla u organizaciji protesta koji su doveli do Arapskog proleća.

Nijedna strana društvena mreža nije uspela u Kini, ni „Instagram” ni „Vocap” ni „Tviter”. Poslovna mreža „Linktin” ima isti broj korisnika kao u Ujedinjenom Kraljevstvu, koje ima 20 puta manje stanovnika. „Eplu” nije dozvoljeno da u Kini ima svoje onlajn servise za muziku, knjige i vesti.

(Jelena Kavaja, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.