Dekodiranje DVD-a i sloboda govora
Pored iskušenja kroz koja prolazi projekat Napster, u Americi se vodi još jedan slučaj vezan za problematiku zaštite autorskih prava. Naime, koplja se lome u vezi sa dekodiranjem zaštite DVD sadržaja. Američko udruženje filmske industrije (Motion Picture Association of America, MPAA) tužilo je novinara Erika Korlija, poznatog i pod pseudonimom Emanuel Goldštajn, zbog toga što je objavio izvorni kod programa DeCSS, namenjenog uklanjanju zaštite od kopiranja sa DVD diskova. Goldštajn radi za hakerski tromesečnik 2600, a sporni izvorni kod objavljen je na web lokaciji rečenog časopisa.
Savezni sudija je još u avgustu 2000. presudio u korist MPAA, tvrdeći da su Goldštajn i 2600 ovim objavljivanjem prekršili zakon Digital Millenium Copyright Act (DMCA). Po odredbama ovog zakona, DeCSS je sredstvo za zaobilaženje sistema zaštite od kopiranja. Prema presudi, zabrana korišćenja programa DeCSS obuhvata i zabranu postavljanja linkova ka lokacijama na kojima se program može naći, što je u javnosti, a naročito informatičkoj, naišlo na oprečne reakcije.
Goldštajn i 2600 su se, uz pomoć fondacije Electronic Frontier žalili na presudu, ističući da je objavljivanje izvornog koda zaštićeno Prvim amandmanom na Američki ustav, koji štiti slobodu govora, a njegovo korišćenje pravom korisnika da mogu citirati i koristiti materijale zaštićene autorskim pravima u nekomercijalne svrhe, formulisanim u Zakonu o poštenom korišćenju.
Međutim, Ministarstvo pravde je ove optužbe odbacilo kao neosnovane. Uprkos žestokim javnim raspravama o DMCA zakonu koje se vode još od njegovog donošenja (časopis 2600 za ovaj zakon tvrdi da je protivustavan jer je “napisan tako da sprečava diskusiju pojedinih tema, od kojih je jedna i tumačenje načina zaobilaženja ‘tehničkih kontrola’ ”), Ministarstvo čvrsto stoji na stanovištu da DeCSS nije samo priča o tome kako se može zaobići neka “tehnička kontrola”, nego je istovremeno i sredstvo za stvarno zaobilaženje te kontrole. Što se prvog amandmana tiče, argumenti su slični: DeCSS nije zaštićen kao slobodan govor, jer kod nije “samo objavljen”, nego je i “predstavljen kao softver koji je moguće upotrebiti”.
Sudski proces je još uvek u fazi razmatranja žalbe.
Početkom marta, ova priča je dobila još jedan element – program qrpff, koji može da dekodira i reprodukuje sadržaj sa DVD-ova. Ovaj program čini sedam redova koda pisanog u Perl programskom jeziku, koji, spojen sa ključem za šifrovanje, uklanja sistem za kodiranje sadržaja.
Predstavnik MPAA, koja je prethodno tužila časopis 2600, kaže povodom qrpff-a: “Svesni smo mogućnosti kojima raspolaže qrpff i upravo ga testiramo”.
Qrpff su napisali Kit Vinstejn, student informatike sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu i Mark Horovic, svršeni student iste škole, kao demonstracioni materijal za seminar “Dešifrovanje DVD-a”, koji je Vinstejn održao na koledžu i koji je bio posvećen razmatranju tehničkih i pravnih aspekata programa DeCSS i zakona DMCA.
Vinstejn je ustvrdio da je “program pomogao da se pokaže besmislenost” sprečavanja distribucije programa poput DeCSS. On se pridružuje onima koji smatraju da su kompjuterski programi i njihov izvorni kod zaštićeni Prvim amandmanom koji jemči slobodu govora. Qrpff je, prema Vinstejnu, dobar primer, jer “bilo ko može da ispiše na komadu papira tih sedam redova i pokloni vam ih”, što je apsolutno zaštićeno Prvim amandmanom.
Vinstejn celom problemu dodaje, pored zakonske, i etičku dimenziju, postavljajući pitanje: “Zbog čega je potpuno legalno na Internetu objaviti uputstvo za pravljenje atomske bombe, a nelegalno objaviti kod koji dešifruje DVD?”. On još dodaje da qrpff nije namenjen preispitivanju tehničke, već pravne strane celog slučaja: “Nema tehničke potrebe da se u Perl-u piše ovako spor dekoder CSS-a. Stvarna potreba je da se pomogne u prikupljanju argumenata kojima bi se dokazalo da Ustav, odnosno Prvi amandman štiti stvaranje i distribuiranje ove ‘vrste’ slobodnog govora”.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.