Evropljani ne vole kolačiće

Kada surfujete kroz sajberprostor, sa sobom često nosite prostu identifikacionu karticu koje najčešće niste ni svesni. Znate li kako sajt za web e-mail ili za e-trgovinu zna da se obraća baš vama, ispisujući vaše ime na zaglavlju, ili vam, znajući da vas najviše interesuju knjige o Hariju Poteru i tašne od krokodilske kože, izbacuje baš banere vezane za njih, kako pamti koji ste jezik podesili kao aktivan na stranici i razne slične stvari? Odgovor je jednostavan – u pitanju su “cookies”, tj. “kolačići”, oznake identifikacije korisnika, nastali još u osvit razvoja Internet čitača.

Oni su, prema tvrdnjama znalaca, veoma bitna komponenta softverskog ustrojstva svakog programa za pregledanje sadržaja Interneta i omogućuju čuvanje (na čvrstom disku korisnikovog računara) osnovnih podataka koje web čitač korisnika ostavi prilikom posete pojedinim web stranicama.

Webmaster-i obično koriste cookies kako bi videli koji deo njihovih sajtova privlači najveću pažnju posetilaca. Na osnovu ovih podataka postavljaju se, primera radi, na portalima, kriterijumi kojim će redom korisniku biti ponuđene rubrike (na vrhu će se naći najpopularnije), ali kolačići isto tako omogućuju da se odredi mesto gde da se postavi baner sa reklamom koja bi trebalo da privuče dodatne korisnike sadržaja i usluga pojedinih web strana.

Problem koji, međutim, prati tehnologiju kolačića jeste u tome što oni podatke o korisniku prikupljaju automatski i bez njegove neposredne i eksplicitne dozvole, tako da se u administraciji Evropske Unije, čak i na tako visokom nivou kao što je Evropska komisija (Vlada EU) javljaju sve učestaliji i brojniji glasovi o tome da je cookies tehnologija agresivna i da flagrantno ugrožava pravo na privatnost. Optužbe idu dotle, da se u predlogu nove uredbe (najviši zakonodavni akt Unije), čijim bi uvođenjem primena kolačića mogla postati protivzakonita, oni nazivaju “najobičnijim špijunskim oružjem” i, u načelu, “vrlo subverzivnim softverom”.

Sa druge strane, predlog ove uredbe prilično je uzdrmao zajednicu evropskih kompanija Internet oglašavača, a jedno od udruženja u njihovom sastavu, Interactive Advertising Bureau UK (IAB UK) navodi da bi, u slučaju da Evropski parlament ratifikuje ovaj zakon, samo britanske kompanije mogle da izgube više od 270 miliona dolara.

IAB UK je, stoga, među svojim članstvom već pokrenuo akciju pod nazivom Save Our Cookies, koja bi trebalo da dâ rezultate u vidu energičnog lobiranja u administrativnim telima Unije, kako bi se sprečilo donošenje uredbe za koju oglašavačke kompanije tvrde da bi imala kobne posledice po njihov sektor.

Prva i gotovo momentalna ogledala bi se u gubitku ogromnog broja radnih mesta u sektoru Internet ekonomije, koji ionako već skoro dve godine preživljava tešku krizu, a druga posledica bio bi radikalan pad prihodâ od objavljivanja oglasa na Mreži, te smanjenje ukupnog obima elektronske trgovine u Evropi. Kao što je poznato, prihodi od objavljivanja oglasa i e-trgovina su dva osnovna izvora prihoda za svaki Internet biznis, tako da se o razmerama katastrofe koja bi mogla nastupiti usvajanjem ove uredbe može samo nagađati.

Predlog uredbe koja se tiče kolačića zapravo je amandman na parlamentarni Izveštaj o elektronskim podacima i zaštiti privatnosti i, ako prođe plenarnu sednicu Evropskog parlamenta, ide na Savet ministara EU, koji ima poslednji reč po ovom pitanju.

Amandman je predlog jednog holandskog poslanika u Evropskom parlamentu, V. G. van Velzena (W. G. van Velzen), koji cookie-je naziva “skrivenim identifikatorima” koji neovlašćeno prikupljaju i čuvaju podatke o surferskim navikama korisnikâ svetske Mreže. U amandmanu se dalje kaže da “sámo postojanje takve tehnologije može ozbiljno da naruši privatnost korisnika. Zbog toga, korišćenje takvog metoda prikupljanja podataka treba da bude najstrože zabranjeno, osim u slučaju kada to korisnik jasno i slobodno dopusti”.

U suštini, zahtevi se, dakle, svode na to da korisnik ima poslednju reč u odluci o tome da dopusti kolačićima da mu vršljaju po disku. U pravničkom žargonu to se naziva “opt in” opcijom, a najveći problem je, zapravo, razraditi delotvornu tehnologiju za razmatranje svakog pojedinačnog kolačića, što neće biti nimalo jednostavno, imajući u vidu njihov uobičajeni broj na računaru svakog prosečnog korisnika povezanog na Internet (pogledajte, uostalom, svoj folder WindowsCookies).

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.