Kako usrećiti robota?

Budite dobri prema njemu, poklonite mu malo pažnje i pomilujte ga, i videćete osmeh na njegovom licu. Ignorišite ga, i videćete tužan i depresivan izraz. Ovako reaguje robot Kismet, konstruisan na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu, SAD. Tim stručnjaka za veštačku inteligenciju je uspeo da proizvede „mehaničkog prijatelja“, koji pokazuje bazične ljudske emocije, zavisno od toga kako se prema njemu ponašate.

Vođa ovog tima je Dr Cynthia Breazeal, koja trenutno uči Kismet-a da govori i ugrađuje u njega softver za prepoznavanje slova i reči. Rad na ovom projektu se nastavlja, a cilj je dobiti robota koji može da prepoznaje još veću paletu emocija i da na njih reaguje „ljudski“. Kome uopšte treba ovako nešto? Istraživački tim ističe činjenicu da će roboti ući u domove i obavljati razne poslove po kući. Kao novi „članovi domaćinstva“, logično je i da bi bilo poželjno da imaju sposobnost interakcije sa ukućanima.

Još jedan važan segment upotrebe se odnosi na robote koji bi čuvali stare, bolesne i nepokretne osobe i koji bi trebali da budu u stanju da prepoznaju emocije i stanja svojih vlasnika i, na taj način, efikasnije obavljaju poslove za koje su predviđeni.

Što se tiče kompjutera, i na tom polju se odvijaju projekti koji spadaju u kategoriju veštačke inteligencije, a za cilj imaju uvođenje interaktivnosti kao principa funkcionisanja. U okviru kompanije IBM se trenutno radi na razvoju proizvoda pod nazivom Emotion Mouse (emotivni miš). Nove mogućnosti se sastoje u tome da on može da prati telesnu temperaturu, puls i rad znojnih žlezda, i na taj način otkriva kompjuteru u kakvom je stanju njegov vlasnik: da li zadovoljan, nervozan, skoncentrisan ili mu je dosadno.

Na osnovu ovakvih podataka, kompjuteri budućnosti bi bili u stanju da se pravilno „postave“ prema onome ko ih koristi i ako je ta osoba npr. nervozna, oni bi u komunikaciju unosili smirenost i blagost. Ako korisnik igra igru i kompjuter registruje da mu postaje dosadno, mogao bi i da prilagodi situaciju i učini je dinamičnijom i zanimljivijom za igrača.

Posle ovih primera, postavlja se pitanje da li ljudima uopšte trebaju „emotivne mašine“? Svest o tome da kompjuter ili robot pokazuju osećanja za koja su isprogramirani bi mogla da samo dodatno iritira korisnike, koji bi bili svesni lažnosti ovakve situacije. A ako toga ne bi bili svesni, to bi značilo da ne prepoznaju iluziju, odnosno da gube osećaj za realno i imaginarno. A ako bi kompjuteri i roboti postali zaista inteligentni i samostalni, to bi značilo da se na Zemlji pojavio novi oblik života. O tome bi dosta mogli da kažu Artur Klark, pisac romana „2001: Odiseja u svemiru“ i Isak Asimov koji je postavio 10 osnovnih zakona robotike u svojoj zbirci pripovedaka „Ja, Robot“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.