MPEG – digitalni video-format

Svedoci smo ubrzanog prebacivanja „pokretnih slika“ (filmova, i uopšte video-zapisa) sa starog analognog na novi digitalni sistem. Ovo prebacivanje je prouzrokovano iz više razloga, a najbitniji su velike prednosti u prenosu, skladištenju, obradi i prezentaciji video-signala. Da bi uopšte pokretna slika bila dostupna za obradu, svaki frejm (pojedinačna sličica) se uz pomoć pravougaone rešetke deli na veći broj manjih gradivnih elemenata – piksela. Pošto je piksel elementarni deo slike, možemo smatrati da se njegov sadržaj može opisati bojom određenog intenziteta. Kod predstavljanja slike u digitalnom obliku, uvodi se i pojam graničnog broja mogućih boja, odnosno intenziteta te boje, a boja piksela se predstavlja putem rednog broja boje.

Ako bismo digitalni video zasnovali samo na navedenoj definiciji (intenzitetu boje piksela), prenos ovakve slike bi bio jako zahtevan u pogledu memorijskog prostora. Na primer, za jednu sekundu bi trebalo da rezervišemo 25 frejmova (pojedinačnih slika), ako bi rezolucija bila samo 640 x 480 piksela, a kolorna dubina – 24 bita po pikselu, trebao bi nam prostor od oko 22 MB. Iz ove računice nije teško zaključiti da bi za prenos ovakve slike trebao propusni opseg od oko 176 MB/s. Situacija se još više komplikuje sa većim brojem istovremenih korisnika istog videa, u slučaju da se video distribuira računarskim mrežama.

Sada već možete pretpostaviti da je za prenos digitalnog videa preko mreža, pogotovo Interneta i njegovog malog propusnog opsega, potrebno na neki način kompresovati, „sabiti“ taj signal. Tu na scenu uskače MPEG. Pošto je međunarodna zajednica uočila potrebu standardizacije digitalne video-kompresije, odnosno formata, krajem osamdesetih se krenulo u proces standardizacije metoda kompresije digitalnog videa. Svi ovi napori su rezultirali usvajanjem niza standarda i preporuka koji su poznati pod nazivom MPEG. Skraćenica MPEG dolazi od naziva radne grupe u okviru ISO komiteta koja se bavila standardizacijom kompresije digitalnog videa, tj. od Moving Picture Experts Group. Tako je iz ove skraćenice nastao i naziv za algoritam po kome se vrši usvojena kompresija digitalnog videa. Nakon prvog usvojenog standardnog kompresionog algoritma, koji je bio namenjen propusnom opsegu od 1,2 Mbit/s (MPEG -1), grupa za standardizaciju je nastavila rad na usavršavanju algoritma da bi došla do omogućavanja propusnog opsega od 10 Mbit/s. Ovi napori su ozvaničeni novim standardima MPEG-2, odnosno MPEG-4. Da napomenemo i to da je u isto vreme postojala i druga radna grupa tzv. JPEG, koja se bavila algoritmima za kompresiju statičnih slika. Trenutno je MPEG standard najšire prihvaćen i primenjen (pogotovo na Internetu).

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.