U trendu

Prva izraelska svemirska letelica poletela ka Mesecu, sleće u aprilu

Rano jutros u 3,45 sati po izraelskom vremenu (2,45 po srednjeevropskom) počela je nova era za izraelsko istraživanje svemira lansiranjem prve izraelske svemirske letelice na Mesec.

Svemirski brod nazvan Geneza (Berešit) očekuje se da će na Mesec stići u aprilu.

Brod je izgradila neprofitna grupa Spejs IL (SpaceIL) u saradnji sa Izraelskom aeronautičkom industrijom lansiran je iz Kejp Kanaverala na Floridi na raketi Falkon 9 kompanije Spejs Iks (Space X) Ilona Maska.

Izraelski svemirski brod je najmanji i najjeftiniji koji je ikada poleteo ka Mesecu i zahvaljujući njemu Izrael će se svrstati medju super sile, SAD, Rusiju i Kinu, koje su uspešno izvele slične misije, navode izraelski mediji.

Komunikacioni satelit za Indoneziju bio je jedini teret koji je nosila raketa Falkon 9. Ona je obasjala nebo kada je poletela, javlja AP. Očekuje se da Berešit u aprilu sleti na Mesec.

„Mislili smo da je vreme za promenu i želimo da Izrael stigne sve do Meseca“, rekao je Jonatan Vajntrub, koosnivač izraelske neprofitne organizacije.

Svega sat nakon lansiranja Berešit je već slao natrag podatke.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu posmatrao je lansiranje letelice uživo iz izraelskog kontrolnog centra u Jehudu kraj Tel Aiva.

„To je veliki korak za Izrael, ali gigantski korak za izraelsku tehnologiju“, rekao je on.

Svemirska letelica sa četiri noge, jedva veličine mašine za pranje veša, leteće oko zemlje u sve većim krugovima dok je ne zahvati Mesečeva gravitacija i dok ne udje u orbitu oko Meseca udaljenog 370.000 kilometara.

Spustiće se 11 aprila. Misija izraelske svemirske letelice staje 100 miliona dolara.

Sovjetski Savez je prvi poslao letelicu na Mesec 1959. godine. Usledile su SAD 1962, a potom Kina.

Baz Oldrin koji je hodao po Mesecu pozdravio je jutrošnje lansiranje. Berešit će meriti magnetsko polje i slati podatke i fotografije.

U vremenskoj kapsuli Berešita je fotografija izraelskog astronauta Ilana Ramona koji je poginuo prilikom lansiranja svemirskog broda Kolumbija 2003. godine, kao i lunarna biblioteka sa 30 miliona strana na disku.

Ramonova udovica Rona podržavala je izraelsku misiju. Ona je preminula od karcinoma u decembru.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike