Radioaktivni meni

Naša je planeta sve zagađenija, a troškovi čišćenja sve veći. Od olova do radioaktivnih supstanci – mnogo je toga što ugrožava živi svet na Zemlji, a malo je zaista efikasnih metoda uništavnja otrova koji bi, istovremeno, bili i jeftini.

Poslednjih godina se u ove svrhe sve više upotrebljavaju biljke i mikroorganizmi, kod kojih je uočena sposobnost da prerađuju toksine i pretvaraju ih u manje opasna ili potpuno bezopasna jedinjenja. U pomoć je pozvana i genetika, te se modifikacijom gena u još većoj meri pojačavaju ovakve prirodne osobine.

Što se tiče američkih naučnika, posle olova i teških metala, na redu su i radioaktivne supstance, čije je uništavanje izuzetno skupo. Zamenu za postojeće metode bi mogla da ponudi bakterija Deinococcus radiodurans, koja je, od svih poznatih i proučenih, najotpornija na radijaciju. Prirodno svojstvo ovog mikroorganizma da uspeva na radioaktivnom tlu, je pojačano i genetskim inženjeringom – novi gen omogućava proizvodnju enzima koji, u metaboličkom procesu bakterije, razgrađuje nekoliko vrlo opasnih radioaktivnih supstanci, pretvarajući ih u manje opasna jedinjenja.

Srodne teme: