Seks u svemiru

Kako izgleda voditi ljubav u bestežinskom stanju? Da li je u pitanju nezaboravni doživljaj ili je to toliko teško uraditi da se pretvara u muku? O toj temi je malo ko govorio ili pisao, a njome je prvi počeo ozbiljno da se bavi Prof. Stephen Johnson sa Univerziteta u Dakoti, urednik naučnog magazina „Quest“. Upravo je i on omogućio da autor Peter Pesavento objavi svoj rad na tu temu u pomenutom časopisu. Neuobičajeno istraživanje je nastalo na osnovu intervjua autora sa naučnicima, psiholozima i kosmonautima, a sve u cilju odgovora na pitanja sa početka ovog članka.

Peter Pesavento ističe da je najteži zadatak u svemirskim misijama napor da se obezbedi očuvanje psiho-fizičkog zdravlja kosmonauta. U sklopu takvih napora se, normalno, postavlja i pitanje seksa. Nije toliko u pitanju potreba za seksom kao takvim, već dugotrajna razdvojenost od partnera i voljenih osoba. Peter Pesavento ističe činjenicu da postoje dokumenti o eksperimentima NASA-e koji su se ticali mogućnosti vođenja ljubavi u bestežinskom stanju. NASA poriče ovakve „vežbe“, ali je o njima u svojoj knjizi pisao bivši konsultant ove svemirske agencije Harry Stine. U svom delu „Living in Space„, on je obelodanio istraživanja vršena u Marshall Space Flight Center, pri čemu su učesnici u specijalno projektovanim tankovima za simulaciju bestežinskog stanja pokušavali da vode ljubav. Zaključak je bio: može, ali teško. Odnosno, seks je moguć, ali samo ako treća osoba pridržava jednog od učesnika, tako da se ne pomera.

Pisac članka tvrdi da Rusi imaju mnogo otvoreniji pristup ovakvoj problematici i da se njihov Institut za biomedicinske probleme ozbiljno bavi pitanjem seksa u svemiru. Postoji i nikad potvrđen trač o tome da su 1995. godine ruski kosmonauti Valerij Vladimirovič Poliakov i Jelena Vladimirovna Kondakova bili prvi koji su probali „čari“ bestežinskog seksa. Ali, kasnije je Valerij to poricao, mada je priznao da nedostatak seksa jeste problem na dugotrajnim misijama. Imao je i interesantnu opasku o seksi-lutkama kao mogućem rešenju za muškarce: „Kod svakog ko ih koristi, može da se razvije tzv. „lutka-sindrom“, odnosno zbližavanje sa „veštačkom devojkom“ koja postaje draža od one prave koja vas čeka na Zemlji. Ovakva mogućnost je i potvrđena iskustvima u stanicama na Antarktiku i na dugim plovidbama“.

Američki kosmonaut Alan Bean takođe razmišlja o ovoj problematici, ali i upozorava da je bolje da posade ne budu mešovite. „Kada su na brodu ili orbitalnoj stanici samo muškarci, nema opasnosti od pojave ljubomore. Normalno, ako je prisutna i žena i ako neko sa njom ima odnose, i ostali će poželeti to isto a i izuzetno će ih nervirati taj smešak na licu koji srećnik stalno ima“, objašnjava on.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.