Spam poruke – i dosadne i opasne

Svakodnevno putem elektronske pošte dobijamo poruke za koje ne znamo tačno od koga stižu ni da li su baš nama namenjene.

Na stranom ili na srpskom, neretko na lošoj ćirilici, nude se lekovi za potenciju i razna druga roba. Osim što su dosadne, ovakve poruke su često i ozbiljni oblici sajber-kriminala.

Iako se čini da niko ne bi naseo na priču da je dobio na lutriji na kojoj nije učestvovao, mnogi su „kupili” priču i uplatili naizgled sitnu sumu čekajući premiju ili su poslali banci lične podatke, nesvesni da su imejl sa zahtevom dobili od prevaranta.

Kako se izboriti sa ovakvim porukama, takozvanim spamom, bila je tema diskusije koju je u četvrtak u Muzeju nauke i tehnike organizovao Registar nacionalnog internet domena Srbije.

Ako poruku koju smo dobili (imejlom ili telefonski) nismo tražili i ako je upućena masovno, kao deo velikog paketa poruka sa suštinski identičnim sadržajem, možemo da kažemo da smo spamovani.

Takvu praksu zabranjuju četiri domaća zakona, ali joj kompanije pribegavaju, što ne čudi ako se zna da je oglašavanje putem imejla jedan od najefikasnijih vidova onlajn marketinga.

Provajderi interneta i mobilni operateri dužni su da svoje klijente, koliko mogu, štite od spamovanja, istakao je Žarko Ptiček, pravnik specijalizovan za IT sektor. Korisnici takođe imaju pravo da zatraže identifikovanje pošiljaoca i pokrenu postupak protiv njega. Ali pre nego što dođe do većih problema, treba se osloniti na zdrav razum.

– Ne nasedajte ako se nešto nudi besplatno ili se obećavaju pokloni. Imajte u vidu da ako je nešto besplatno, onda ste vi roba, samo što nećete platiti novcem već svojim podacima – rekao je Ptiček.

Vladan Babić iz Centra za reagovanje na napade na informacioni sistem (CERT) pri MUP-u Srbije, preporučio je da se poseban imejl koristi tamo gde ga često ostavljamo, na primer, za neke popuste, a poseban za ozbiljnije poslove kao što je e-bankarstvo.

– Takođe, svakom imejlu treba posvetiti bar 30 sekundi, posmatrajući sve bitne stavke u zaglavlju. Ljudi danas gube ogroman novac i ne sme biti izgovor da se nema vremena – rekao je Babić.

Jovan Šikanja, administrator za bezbednost kompanije „Limundo”, ocenio je da na prvom mestu treba edukovati građane i kompanije. Naveo je primer pisma koji su dobili od izvesne Svetlane, sa zahtevom da joj se preko jednog servisa uplati 1.250 evra. Kada je alarmirao predstavništvo servisa, rekli su mu da su već blokirali račun i da je za 24 sata troje ljudi uplatilo.

– Moramo korisnike da naučimo da ne odgovaraju na ovakve poruke. Ako je tako loše sastavljen imejl uspešno sredstvo za krađu, šta tek mogu da izvedu ciljanim napadima – rekao je Šikanja.

Veoma je važno je da se ne otvaraju linkovi iz spam pisama ni priloženi dokumenti jer napadači mogu da zaraze računar špijunskim softverom, da opljačkaju žrtvu krađom lozinki za pristup e-bankarstvu, da preuzmu kontrolu nad računarom i da ga koriste za napad na druge korisnike širom sveta i još mnogo toga.

Čudne poruke, i reklamne i zlonamerne, mogu da stignu i sa adrese koja pripada kolegi ili prijatelju. Zapravo, dolaze sa hakovanog naloga i najbolje ih je ne otvarati već prijaviti internet provajderu.

Gorazd Božič, direktor slovenačkog CERT-a, rekao je da se slovenački spam ne razlikuje od srpskog i da je ova pojava poraz internet samoregulacije.

Kao odgovor se razvila antispamerska industrija, pa su velike kompanije poput „Gugla” razvile moćne filtere tako da njihovi korisnici uglavnom i ne vide neželjenu poštu. Žrtva su manji provajderi koji nemaju novca za kvalitetne filtere.

Ipak, poslovnim korisnicima je preporučio da koristite svoj domen i lokalnog provajdera elektronske pošte jer kada nastane problem mogu lakše da ga reše.

(Jelena Kavaja, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.