Terapeutsko kloniranje III

Naučnici su pozdravili odluke britanskog parlamenta, japanske vlade i američke administracije, kojima se dozvoljava terapeutsko kloniranje. Genetičari smatraju da je započela nova era u lečenju mnogih bolesti, i da je nehumano zaustavljati razvoj koji će doneti dobrobit čovečanstvu. S druge strane, čuju se i glasovi otpora, pre svega onih koji su zabrinuti za posledice eksperimenata, odnosno mogućnost da je terapeutsko kloniranje ćelija korak ka kloniranju ljudskih bića.

Jedan od zagovornika terapeutskog kloniranja, profesor Londonskog univerziteta Stiv Džons (Steve Jones), smatra da ovakve strahove treba ostaviti po strani i zamisliti šta sve mogu da donesu nove tehnike izlečenja: kloniranim ćelijama bi mogle da budu lečene bolesti poput Alchajmerove ili Parkinsonove, mogla bi da budu zaceljena čak i mehanički oštećena tkiva, a nije neverovatno ni da transplantacija bude u potpunosti izbačena iz prakse, zahvaljujući mogućnosti uzgajanja čitavih organa.

Profesor Džons podseća da svakoga dana bude bačeno na hiljade embriona u klinikama za plodnost širom sveta, prilikom odabira embriona koji se pravilno razvijaju, odnosno onih koje pacijentkinje prihvataju – u pitanju su embrioni stari nekoliko nedelja. „Zar ne bi i sami klijenti ovih ustanova više voleli da odbačene grupe ćelija budu iskorišćene u svrhe izlečenja,“ postavlja pitanje Stiv Džons.

Najžučnija polemika vodi se oko pitanja na koji će način biti dobijane embrionske ćelije, koje će biti korišćenje u terapeutske svrhe. Uzimanje ćelija iz embriona koji se odbacuju na klinikama za plodnost ili onih koji ostaju posle abortusa (bilo spontanog, bilo voljnog) ne izaziva toliki otpor u javnosti, koliki izaziva ideja da se ljudski embrioni kloniraju, i tako stvaraju „rezervoari“ embrionskih ćelija.

U SAD-u su već sprovođena istraživanja, koja su pokazala da i odrasle jedinke mogu da budu izvor neizdiferenciranih ćelija – bez obzira na razvoj embrionskih ćelija tokom rasta, u našim tkivima, sve do smrti, postoje i ćelije koje ostaju na stadijumu embrionskih. Rezultati kalifornijskih naučnika, objavljeni u maju u časopisu „Nature“ pokazuju da ovakve ćelije mogu da budu izdvojene i iz leševa, i posluže istoj svrsi kao i ćelije embriona. Ipak, nije do kraja proučeno da li i ovakve ćelije imaju isti terapeutski potencijal kao i embrionske ćelije.

Ista se dilema javlja i kod tehnike dobijanja embrionskih ćelija iz placente, koju podržava Vatikan, inače veliki protivnik eksperimentisanja sa ljudskim embrionima. Sveta stolica je podržala otvaranje „banke placenti“, nastale u okviru Rimskog univerziteta u januaru 2001. godine, koja će istraživačima omogućiti proučavanje terapeutskih potencijala ćelija dobijenih na ovaj način. Ovakav metod Vatikan, za razliku od kloniranja embriona, smatra dozvoljenim i etički ispravnim.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.