Upoznajte bolje kompjuterske viruse

„Ljubavni virus je najgora pošast“, „Virusi prouzrokovali haos“, „Čuvajte se e-mail virusa“… Verovatno ste već videli ovakve naslove u raznim medijima, na Internetu i televiziji, tokom cele prošle godine. Počevši od „Milenijumske greške“ sa početka prošle godine, pa sve do „Love bug“ virusa, 2000. godina je sigurno godina u kojoj su virusi privukli svačiju pažnju. Ali šta su zapravo virusi, i da li treba da budemo zabrinuti ako ih primimo? Ovo su samo neka od brojih pitanja, a mi ćemo se truditi da damo valjan odgovor.

Kompjuterski virusi dolaze u različitim formama, ali su oni definitivno računarski programi koji imaju ugrađenu mogućnost da kopiraju sami sebe sa jednog fajla na drugi. Osim osobine repliciranja, mnogi virusi imaju mogućnost i da brišu fajlove, menjaju originalne fajlove, a neki mogu i da „odsviraju“ neku melodiju ili vam prikažu neku šaljivu poruku na ekranu. Najveći broj njih je bezopasan i samo se replicira kopiranjem ili pokretanjem, uglavnom izvršnih fajlova, a da pri tom ne brišu, ne izmenjuju i ne oštećuju nijedan fajl. Termin „Virus“ uobičajeno opisuje raznolikost destruktivnih programa koji su sačinjeni od programskog (malicioznog) koda i koji mogu da se repliciraju i prenose putem dokumenata, diskova, disketa ili e-mail-a. Kao i biološki virusi, mogu da se prime na različite načine i prouzrokuju različite simptome na vašim kompjuterima.

Tvorci ovih virusa veruju da se na ovaj način „bore“ protiv velikih mreža i korporacija, i ta bitka se nastavlja iz dana u dan kroz sve veći broj, manje ili više destruktivnih virusa, zvučnih naziva (kao što su: „Ripper“, „Bejing“, „Chernobil“, „Melissa“). Najdestruktivniji virusi su često nastali greškom, i to greškom prilikom programiranja jednostavnih virus programa koji su se na taj način pretvorili u razorne viruse sa potencijalno teškim konsekvencama. Najveći broj ljudi se deli u dve grupe, na one koje uhvati panika čim se spomene reč virus i na one koji su sigurni da će ih virusi zaobići. Virusi se najčešće prenose preko fajlova koji su prikačeni uz e-mail poruke. Izuzetak su slučajevi kada maliciozni programer iskoristi „rupe“ u e-mail klijentskim programima (kao što je Microsoft Outlook). Zato redovno pratite obaveštenja proizvođača i redovno nabavljajte softverske „zakrpe“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.