U trendu

Visual Basic – Korišćenje .INI fajlova

U vreme kada se pojavio Visual Basic verzije 3, i vreme Windows-a 3.X, *.INI fajlovi su predstavljali primarni način za skladištenje specifičnih informacija koje su vezane za pojedine aplikacije. Iako je pojavom Registry baze u Windows-u 95, prestala potreba da svaka od aplikacija poseduje jedan ili više *.INI fajlova, ponekad su *.INI fajlovi najbolji način za čuvanje specifičnih informacija. Ni Registry baza nije teška za korišćenje, i ako vaša apliakcija ima samo nekoliko stavki za skladištenje, onda je možda Registry baza bolja alternativa. Za potrebe čuvanja većeg broja specifičnih aplikacija preporučuje se kreiranje *.INI fajlova, pa ćemo vas zato upoznati sa njihovim korišćenjem, putem API funkcija.

Kao što sigurno znate, API (Application Programming Interface) predstavlja skup ugrađenih funkcija koje svaka aplikacija može da koristi da bi pristupila Windows servisima. Ove funkcije se nalaze unutar nekoliko biblioteka za dinamičko povezivanje (DLL), i to su uglavnom sledeće biblioteke: kernel32.dll, user32.dll i gdi32.dll.

Svaki INI fajl se sastoji od nekoliko zaglavlja, a unutar svakog zaglavlja se nalazi po nekoliko ključeva. Svaki ključ poseduje odogovarajuću string vrednost. Na primer, zavirite u fajl „win.ini“ koji se nalazi na svakom Windows sistemu, unutar foldera „Windows“. Jedan njegov isečak izgleda ovako (vidite i sliku):


[Desktop]
Wallpaper=(None)
TileWallpaper=0
WallpaperStyle=0
Pattern=(None)

Korišćenjem Win32 API funkcija, možete recimo „dopreti“ do string vrednosti koja je dodeljena ključu „Wallpaper“, unutar zaglavlja „Desktop“. I sami možete uvideti šta znači ovakva mogućnost za vaše sopstvene aplikacije. Na primer, imate neku aplikaciju koja otvara i kreira dokumente. Možete korisnicima vaše aplikacije dati mogućnost da otvore poslednje korišćenje dokumente. A podatke o poslednjim korišćenim dokumentima možete čuvati u INI fajlu. INI fajl bi tada, otprilike ovako mogao izgledati:


[PoslednjeOtvarani]
Fajl1=c:dokument1.doc
Fajl2=a:testdokument.txt
Fajl3=c:windowsproba.txt

Naravno, u ovaj fajl možete smestiti još više specifičnih informacija vezanih za aplikaciju, a koje se uglavnom donose na podešavanja konfiguracije programa. S tim što ćete tada informacije kategorisati u određena zaglavlja INI fajla.

Za čitanje INI fajlova i upisivanje u INI fajlove koriste se uglavnom dve API funkcije:

  • GetPrivateProfileString
  • WritePrivateProfileString
Ali, pre nego što budete uopšte mogli da koristite ove dve funkcije unutar vaših aplikacija, moraćete da ih pre toga deklarišete. Najlakši način za pronalaženje informacija o deklarisanju API funkcija, je korišćenje „API Viewer“-a, koji dolazi uz „Professional“ verziju Visual Basic-a. U Visual Basic-u verzije 5, „API Viewer“ ćete pronaći unutar Visual Basic „Start“ meni grupe. A u Visual Basic-u verzije 6, „API Viewer“ možete učitati iz sekcije „Add-in“. Više informacija o korišćenju „API Viewer“-a možete pronaći u jednom od prethodnih priloga. U sledećm prilogu kreiraćemo Visual Basic projekat koji će nam omogućavati čitanje i pisanje INI fajlova.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike