U trendu

Bez nepotrebnih dodataka u izražavanju

Mnogi prilikom razgovora ili izlaganja svojih ideja koriste različite poštapalice ili nepotrebne dodatke. Time smanjuju jasnoću onog što govore i deluju nesigurno, što nije dobra ideja ako pokušavate da ostavite povoljan utisak na poslovnog saradnika.
Superlativi i nepotrebno preuveličavanje: „Ovo je definitivno i apsolutno najoptimalnije rešenje“. To bi trebalo da zvuči upečatljivo, ali je zapravo nepotrebno prenaglašeno, plus pokazuje i nedostatak obrazovanja (optimalno znači „najbolje“, pa je prefiks „naj“ suvišan). Podjednako upečatljivo, a jasnije, zvučaće: „Ovo je optimalno rešenje“, ili „Ovo je najbolje rešenje“.
Ako želite da nešto podvučete, učinite to na pravilan način. Na primer, umesto pojačavanja tvrdnje „ovo je istina“ time što ćete reći: „Ovo je istina bez i trunke sumnje“, tvrdnju pojačajte konkretnim argumentima i dokazima.
Oveštale fraze takođe ne doprinose vašem izlaganju. „Kao što vidite…“, „Ako vam je po volji…“, „Da zaključim…“, „Čast je i privilegija…“, „Voleo bih da vam se obratim…“, sve su to fraze koje kod slušalaca automatski izazivaju dosadu, jer su ih već čuli mnogo puta, uglavnom tokom veoma zamornih govora od kojih im se prispavalo.
Ni fraze kao što su: „Ono što pokušavam da vam objasnim…“ ili „Ono što bih želela da vam kažem…“, ne nailaze na bolji prijem. Ne pokušavajte da objasnite, objasnite! Nemojte „želeti da kažete“, recite ono što imate.
Ponavljajuće fraze su podjednako zamorne. „Kao što sam već rekla…“, „I opet ponavljam…“, „Dopustite mi da vas podsetim…“ – izbegavajte te fraze. Ako nešto hoćete da podvučete ponavljanjem (savršeno je normalno da ono što ste rekli na početku izlaganja ponovite na kraju), ponovite to.
Izbegavajte i izraze kao što su „i tako dalje“ i „i tome slično“ kada nešto nabrajate. Tim frazama implicirate da znate više nego što govorite i potencijalno mogu da iziritiraju slušaoce koliko i „mogla bih da nabrajam satima“ – niko ne želi da nabrajate satima, žele da kažete ono što imate.
Lažna skromnost u izlaganju može da nervira publiku ili sagovornike. „Naravno, to je samo moje mišljenje, ali…“ – da, radi se o vašem mišljenju, čije biste mišljenje izlagale? „Čini mi se da…“ – naravno da vam se čini da je nešto tako, inače ne biste to pričale.
Bez nabrojanih dodataka ono što govorite biće jasnije, pa će vaša poruka efikasnije dopreti do onih koji vas slušaju. Ipak, pravila koja smo nabrojali ne treba se slepo pridržavati, jer su pomenute greške u izražavanju nekada korisne – recimo, fraza „to je samo moje mišljenje“ može dobro da vam posluži kad znate da bi slušaoci zbog onoga što izlažete mogli da „skoče“ na vas i optuže vas da od nečega što je samo vaše mišljenje pokušavate da napravite bogomdanu istinu.
Pravila su tu – a kada ćete ih se pridržavati zavisi od vaše procene.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.