Osećanja ne poznaju godine

Nije retka ideja, ili se barem ljudi ponašaju kao da imaju tu ideju i u nju veruju, da posle izvesnih godina ljudi maltene više i nemaju jaka osećanja, strasti, moguće ni izraženu želju za životom i za radovanjem u životu. Sve bi tu trebalo da bude tiho, pritajeno, da se zadovolji ostacima. A nije tako.

To što je neko prešao određene godine (same odaberite koje) ne znači da više nije sposoban da voli, da se zaljubi. Ne znači ni da više nema nikakvih strasti, da ga više ništa ne zanima. Istina je da ima starijih ljudi koje maltene ništa ne zanima (i neverovatno mnogo pričaju kad im se pruži prilika), ali to nema veze s njihovim godinama; i dok su bili mlađi, otaljavali su sopstveni život.

A opet, iako starija osoba ima pravo na život, na osećanja, na strasti, ima ih koji se ponašaju kao da ona na to nema prava. Sedamdesetogodišnja žena se snažno zaljubila, vodi ljubav sa svojim novim partnerom? To je bljaaak (a nije bljak špijunirati kako neko živi – ona sigurno ne vodi ljubav na ulici, pred svima). Ona želi da putuje, da nauči neki novi jezik, počela je da se interesuje za nuklearnu fiziku (mozak je, hvala na pitanju, sasvim dobro služi)? Ma, šta ima da troši vreme i novac na takve stvari, bolje joj je da čuva unučiće, pomaže po kući, a ako joj treba hobi, može da štrika ili kukiča, kao i da zakrpi pocepano, da se ne troši na krojače.

Nemojte podlegati takvim idejama. Osećanja, uživanje, snažna životna radost ne znaju za godine niti ih priznaju. Dokle god ste žive, dokle god ste u stanju, živite punim plućima, radujte se, interesujte se za što više novog (ili se vraćajte starim ljubavima, poput pesnika koje ste čitale u srednjoj školi). Dokle god ste žive, živite – a to uključuje i osećanja i uživanje u svemu što ona donesu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.