Slatke male laži

Sećate li se nekada popularne pesmice s tekstom „Tell me lies, tell me sweet little lies…“? Pesma je zvučala simpatično, a ni danas nisu retki tekstovi o takozvanim belim lažima – niko baš ne opravdava laži, ali neke laži smatraju se bezazlenim. Recimo, kad vam je draga prijateljica u očajno lošem raspoloženju zbog još jedne propale veze, svakako joj nećete reći da je sama izabrala još jednog kretena. Možda bi ipak trebalo?

Zavisi od vaše procene situacije, ali ako verujete da se vaša prijateljica uvek vezuje za potpuno neodgovarajuće partnere, trebalo bi da joj skrenete pažnju na to. Možda ne u tom trenutku, ili ne uvredljivim rečima, ali ne bi trebalo ni da joj na: „Ja sam kriva što sam opet našla budalu“ kažete da nije kriva. Možete reći nešto kao: „Naći ćeš boljeg sledećeg puta“, i time joj implicitno reći istinu – nećete joj zaista učiniti uslugu ako je ubedite da joj se loše veze dešavaju same od sebe.

Često nas uče da su sitne laži bezazlene i nebitne – ali da li je zaista tako? Ako smo iole naučeni vrednosti istine, osećaćemo se loše kad slažemo, makar ta laž bila i mala. Da bismo se opravdale u sopstvenim očima, smislićemo novu laž koja opravdava onu prethodnu – a ta laž će verovatno biti bar malčice veća od prve, a onda i još jednu laž da opravdamo ovu drugu i tako redom. Recimo, mrzi vas da nakon napornog dana na poslu svratite u prodavnicu (koja vam je usput) i kupite pivo za svog dragog, pa mu kažete da ste zaboravile da kupite pivo, sebi onda kažete da bi se on naljutio na vas da ste mu rekle istinu i da ionako previše pije i stvar se završi time što ga u sebi (ako ne i naglas) optužujete zbog neumerenog pića. Mogle ste jednostavno da kažete: „Izvini, umorna sam, stvarno me je mrzelo da idem po pivo“ – muškarci umeju da budu veoma skloni tome da s posla dođu kući i da im se nigde usput ne zadržava, tako da bi to što ste se i vi tako osećale umeli da shvate.

Laži, ma kako sitne bile, navode nas da se osećamo krivim, krivica nam pravi osećaj nervoze i od sitne stvari začas nastane nešto mnogo krupnije. Plus što, da bismo sačuvali samopoštovanje (jer svi volimo da sebe smatramo poštenim osobama), obavezno slažemo i sebe, pa još u to i poverujemo i završimo potpuno zaboravljajući istinu i agresivno napadajući svakog ko na istinu pokuša da nam ukaže. O krupnim lažima nećemo – problemi koje one mogu da naprave su očigledni (gubitak poverenja i totalno uništenje odnosa s nekom osobom samo su neki od njih).

Zbog svega toga, laži bi trebalo izbegavati. I one „slatke male“ i one krupne. Svakako da ne treba ići „što na um, to na drum“ taktikom – postoji više različitih načina da se nešto saopšti (možete reći „kosa ti je grozna“, a možete i „mislim da ti ta frizura baš i ne stoji najbolje“). U većini slučajeva, način da se saopšti istina postoji – i, ma koliko vam se činilo da je u nekom trenutku lakše slagati, to olakšanje je samo trenutno i kasnije će vam se višestruko naplatiti. Na duže staze, jedino je istina ono što se isplati i jedino uz iskrenost možete biti u miru sa samom sobom i sa svetom oko sebe.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.