Usporite sa „multitaskingom“ (1)

Istovremeno seckate povrće za supu, pričate telefonom sa majkom i menjate kanale na televiziji. Dok se supa bude kuvala, ribaćete pločice, provirivati da vam supa ne iskipi i osluškivati vesti sa televizije. Posle toga, šta god da bude u pitanju, radićete bar tri stvari istovremeno. Na poslu najčešće radite i više od tri stvari istovremeno. To se zove „multitasking“ i smatra se pohvalnim kad neko to ume (žene to uglavnom umeju), kao i veoma korisnim za posao.

Nevolja je što to vodi do konstantne frustriranosti i hroničnog premora i može da se završi popriličnim narušavanjem i psihičkog i fizičkog zdravlja. Konstantno obavljanje poslova na ovaj način, ma koliko delovalo kao baš zgodna ušteda vremena i, shodno tome, nešto što doprinosi tome da se manje nerviramo, u organizmu stvara stalno stanje stresa, što kao posledicu ima konstantno lučenje adrenalina i, relativno brzo, potpuno upropašćeno zdravlje.

Multitaskingom su u zemljama razvijenog zapada posebno pogođene žene, i to one sa porodicom, iz višeg srednjeg sloja (sudije, advokati, lekari, ekonomisti), koje žive u velikim gradovima. One ne stižu da urade sve što bi trebalo, hronično su nervozne i sada, umesto materijalnih dobara, za koja su naučena da su jedna od najbitnijih stvari u životu, najpotrebnije im je vreme za dokolicu – a nemaju ga.

Ovakva situacija se tek zahuktava kod nas; uglavnom su pogođene mlade osobe sa malo ili nimalo radnog iskustva koje rade u privatnim firmama. Plate im, za naše uslove, nisu loše, ali imaju malo ili nimalo slobodnog vremena, pa se nemali broj upita: „A šta ja da radim sa platom koju nemam kad da potrošim?“ U razvijenijim zemljama, gde ovakvo stanje traje znatno duže, već se osnivaju i pokreti koji pozivaju na pobunu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.