Velika nevolja kao oslobođenje

Velika većina nas sklona je tome da se nervira zbog stvari koje, u suštini, uopšte nisu toliko krupne. U kojoj meri se radi o sitnicama otkrijemo kada nam se desi nešto zaista krupno, nešto što nikome ne bismo poželeli, ali nam pruži slobodu o kojoj do tada nismo ni sanjali.
Rat. Poplava ili zemljotres koji vam odnesu sve što ste imali. Smrt veoma drage osobe. Dugotrajna, teška, tek možda izlečiva bolest. To su stvari koje ni najgorem neprijatelju ne biste poželele – to su stvari koje se nekada dese nama samima. Posle toga, to što se šef izvikao na nas, što komšija nekad preglasno pusti televizor, što nas neko ogovara iza leđa, što nas je pre trideset godina učiteljica nepravedno optužila, što smo imali loš odnos s profesorom na fakultetu (i nepravedno dobili manju ocenu od one koju zaslužujemo), što je osoba ni po čemu bolja od nas imućna, a mi nismo, sve to postane trivijalno. Zapravo, od starta je i bilo trivijalno, a kad nam se desi nešto zaista krupno, neka velika katastrofa, to i uvidimo.
A onda? Život ide dalje, i od posledica te katastrofe se polako oporavimo (ili se ne oporavimo nego umremo, ali to bi bilo malo besmisleno razmatrati ovde). Uz oporavak dođe i iznenađujući osećaj slobode. Šef se po običaju izdrao, a nas to nimalo nije uzrujalo, šta će, valjda drugačije ne ume. Komšija preglasno pusti televizor, uzmemo MP3 plejer s muzikom po sopstvenom izboru i poslujemo po kući. Neko nas ogovara iza leđa? Šta će, valjda nema pametnija posla, ne vredi se oko toga uzrujavati. I tako redom. Ono što nas je nekada baš nerviralo sada postaje tek blaga neprijatnost, ništa što bi vredelo naše pažnje.
Takvo stanje ne potraje. Može da traje godinama, a onda, kako ponovo ulazimo u rutinu, kako nema većih potresa, oni manji opet počnu da nas uzrujavaju. Opet "pravimo od komarca magarca". Jao, šta nam je šef rekao, pa to je užasno! Tada bi vredelo setiti se da postoje znatno teži problemi od nervoznog šefa ili dokonih osoba koje ogovaraju, da smo neke od njih i sami proživeli, i da je ovo sad jedno veliko ništa. Zašto se prisećati mučnih stvari? Zato što će pomoći da se ne nerviramo oko gluposti; tim mučnim stvarima platili smo spoznaju o nenerviranju oko sitnica, i vredelo bi tu spoznaju zadržati.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.