U trendu

Ako imate ovu jutarnju naviku, možda ste u rodu s pećinskim ljudima, tvrde naučnici

Oni koji rano ustaju možda imaju da zahvale neandertalcima, jer nova studija sugeriše da bi drevne genetske mutacije mogle biti odgovorne za savremene cikluse spavanja. Tim istraživača sa različitih američkih univerziteta otkrio je da je DNK preneta od dve grupe predaka modernih ljudi – neandertalaca i denisovaca – možda bila predak gena jutarnje osobe, piše Njujork post.

„Ovo je bilo zaista uzbudljivo i neočekivano“, rekao je Toni Kapra, profesor i ko-direktor programa biološke i medicinske informatike na UC San Francisco u modernim ljudskim populacijama.

Prošla istraživanja su povezala današnje biološke prednosti — kao što su plodnost i imunitet — sa genima neandertalaca i denisovana. U nedavnoj studiji, objavljenoj u Genome Biology and Evolution, istraživači su pitali da li su naši cirkadijalni ritmovi evoluirali od naših dalekih predaka na isti način.

Istraživači su primetili da su geni koji su vremenom postali češći povezani sa telesnim cirkadijanskim satom, 24-časovnim ciklusom koji diktira unutrašnje promene ponašanja, mentalne i fizičke promene. Naučnici su uporedili genome tri neandertalca i jednog Denisovanca sa genomima hiljada ljudi danas, posebno ističući 246 gena odgovornih za regulisanje cirkadijalnog sata.

Sve u svemu, pronašli su više od 1.000 jedinstvenih genetskih mutacija u uzorcima grupa, identifikujući one koje su bile specifične za moderne ljude ili naše pretke – posebno varijante gena koje se odnose na unutrašnji sat tela. Odatle su naučnici otkrili mali broj varijanti koje dele ljudi danas i neandertalci i denisovci.

Koristeći podatke iz Britanske Biobanke, u kojoj se čuvaju genomi i zdravstveni izveštaji pola miliona britanskih dobrovoljaca, istraživači su otkrili da se ljudi danas sa istim varijantama telesnog sata kao naši primitivni preci smatraju onima koji rano ustaju. Naučnici su izneli teoriju da su adaptacije na promene životne sredine kriva za genetske mutacije koje ljude pretvaraju u „jutarnje tipove“.

Dok savremeni ljudi mogu da prate svoje poreklo oko 300.000 godina unazad do Afrike, oni su na kraju migrirali u Evroaziju, na višim geografskim širinama pre oko 70.000 godina, gde se okruženje drastično razlikovalo od onog u Africi sa dužim danima leti i kraćim danima zimi, prenosi Večernji list.

Zatim je ukrštanje sa neandertalcima i denisovancima, koji su se naselili u Evroaziji mnogo pre Homo sapiensa, pomoglo u širenju adaptivnog gena za spavanje koji ih je primorao da se bude sa suncem. „Ovo pomaže drugim vrstama, kao što su voćne mušice, da se prilagode višim geografskim širinama gde postoje veće sezonske varijacije u ciklusima svetlosti i mraka i izloženosti ultraljubičastom zračenju“, rekao je Capra za New Scientist, „Mislimo da je isti slučaj bio i sa Homo sapiensom.“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)