Kasno odlazite na spavanje? Nova studija kaže da oni koji malo spavaju, dosta rizikuju

Poznato je da premalo sna utiče na to da sledećeg dana budemo iscrpljeni, neproduktivni i pospani, ali to nisu jedine moguće posledice. Jedna nova studija tako kaže da neispavanost može doprineti i riziku od prekomernog gojenja.

Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu „Journal of the American Academy of Nutrition and Dietetics“ pokazalo je da su, među grupom od 19.650 ispitanih pojedinaca, oni koji su noću spavali sedam sati i manje, preko dana konzumirali veće količine ugljenih hidrata, masti, kofeina i dodanih šećera od onih koji su spavali više od osam sati.

“Često uz prekasni odlazak na spavanje dolaze i druga ponašanja povezana s gojaznošću: nedostatak fizičke aktivnosti, previše provedenog vremena ispred ekrana, odabir „loše“ hrane, odnosno grickalica umesto obroka”, objasnio je za portal „Eat This“ profesor medicinske dijetetike i porodične medicine na Univerzitetu Ohajo Stejt i vodeći autor studije dr Kristofer A. Tejlor.

Druga studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Varvik, pokazala je da manjak sna ima i druge rizike – ispitanici koji su smanjili trajanje sna sa sedam sati na pet sati noću, imali su čak 1,7 puta veći rizik za smrt od različitih uzroka i duplo veći rizik od smrti zbog kardiovaskularnih problema od onih koji su duže spavali.

Ipak, ključ zdravlja ni idealne težine nije, naravno, ni u predugom spavanju, što pokazuje studija objavljena u časopisu „Sleep“ gde su u grupi od 276 odraslih osoba u starosti između 21 i 64 godine oni koji su spavali devet do deset sati imali 21 odsto veći rizik od gojaznosti.

Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), odrasli u dobi između 18 i 60 godina trebali bi noću da spavaju više od sedam sati, oni u dobi između 61 i 64 godine između sedam i devet sati, a 65-godišnjaci i stariji – između sedam i osam sati.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.