Bilo da se radi o lošem vremenu, uznemirujućim vestima na vašem telefonu ili ličnim okolnostima, podaci pokazuju da se većina ljudi oseća kao da svakodnevno prolazi kroz vrtlog emocija.
Ali postoji jedno malo, dragoceno doba dana koje treba da zaštitimo kad god možemo – jer tada najviše raste osećaj zadovoljstva i smirenosti. Bilo da to vreme provodimo šetajući psa, moleći se ili meditirajući, pripremajući doručak za porodicu ili ispijajući omiljenu kafu – nauka kaže da smo upravo tada najbliži da osetimo pravu sreću.
Jutro donosi najviše sreće, pokazuje velika britanska studija
U januaru 2025. objavljena je studija koju su sproveli doktorandi psihobiologije iz Ujedinjenog Kraljevstva, a rezultati su objavljeni u časopisu BMJ Mental Health. Oni su analizirali podatke od 49.218 odraslih prikupljenih tokom dvogodišnjeg perioda, počevši od marta 2020.
Učesnici su popunili upitnike u kojima su procenjivali simptome depresije, anksioznosti, osećaja usamljenosti i opšteg psihičkog blagostanja. U proseku je zabeleženo 18 zapažanja za svakog učesnika – ukupno skoro 909.000 tačaka podataka.
Rezultati su pokazali da doba dana ima pravi uticaj na mentalno zdravlje. Iako razlike nisu bile drastične, jutarnji sati su dosledno davali najbolje rezultate: niži nivoi depresije, anksioznosti i usamljenosti, a viši nivoi sreće, zadovoljstva i osećaja da život ima smisla.
Sredom smo najgore raspoloženi, a petkom i nedeljom se vraća osećaj mira
Zanimljivo je da su istraživači takođe otkrili obrasce u danima u nedelji. Najniže tačke mentalnog zdravlja zabeležene su sredinom nedelje – posebno utorkom i sredom, kada ni jutro nije donelo olakšanje. Petak i nedelja, dani koje najčešće povezujemo sa odmorom i slobodnim vremenom, pokazali su najniži nivo anksioznosti, uprkos pojmu „nedeljne treme“ koji je među mnogima uobičajen.
Stručni saveti za bolje raspoloženje svaki dan
Klivlendska klinika kaže da ne morate da čekate loš dan da biste se pobrinuli za svoje mentalno zdravlje. Njihovi stručnjaci preporučuju:
- provođenje vremena na svežem vazduhu i prirodi
- redovna fizička aktivnost
- ishrana bogata voćem i povrćem, sa smanjenim unosom prerađene hrane
- vežbe disanja, meditacije ili svesnosti
- razgovor sa psihoterapeutom.
Oni takođe primećuju da iza lošeg raspoloženja mogu biti i drugi uzroci – kao što su zdravstveni problemi, problemi sa spavanjem, hormonske promene, neželjeni efekti lekova ili problemi sa mentalnim zdravljem. Ako primetite da ste često neraspoloženi, preporučuje se da razgovarate sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com