Vežbanje optimizma (1)

Mnogobrojna istraživanja pokazuju da optimisti žive duže, zdraviji su i zadovoljniji. A ono što su neka istraživanja pokazala jeste da je moguće sebe uvežbati da budete optimista, slično kao što sebe možete uvežbati da lepo nanesete ajlajner.
Jedna od "vežbi za optimizam" bilo bi da igrate neku vrstu pingponga osmesima. Jeste li primetili da se praktično automatski osmehnete onima koji se nasmeše vama? Tako reaguju i drugi, baš kao što će se mrštiti na vas ako se vi namrštite na njih. Istraživanja pokazuju da su izrazi lica i emocije koje uobičajeno prate te izraze lica "zarazni", verovatno jer su evolucijom razvijeni kao oblik neverbalne komunikacije. To možete iskoristiti tako što ćete se nekom nasmešiti, taj neko vam uzvrati osmeh, vi automatski imate nagon da uzvratite osmehom… Ne morate se zadržati samo na osmehu, možete uz osmeh i nekome poželeti dobar dan (nekome koga znate, komšiji koga znate iz viđenja, službenici na šalteru…), zahvaliti se, na neki način biti ljubazni… U najvećem broju slučajeva, na to će biti uzvraćeno osmehom i ljubaznošću, što će i vama popraviti raspoloženje.
Druga vežba je da sprečite sebe da se osećate neraspoloženo i pesimistično. Neće baš uvek delovati, ali u velikoj većini slučajeva hoće. Na ovu vežbu ukazalo je jedno jednostavno istraživanje, kada su ispitanici zamoljeni da u ustima drže olovku dok gledaju crtane filmove, i to u onom položaju koji mišiće lica namešta u osmeh. Oni su svi te crtane filmove ocenili kao smešnije nego druga grupa ispitanika koja ih je posmatrala bez olovke. Razlog za to je sledeći: kad ste neraspoloženi, vaš mozak automatski šalje signal mišićima lica da se nameste u izraz koji označava neraspoloženje, a kada ste raspoloženi, mozak šalje signal za osmeh – a važi i obrnuto – izraz lica će poslati signal o raspoloženju u mozak. A izrazom lica može se i svesno upravljati. Dakle, bez obzira na raspoloženje, osmeh na lice – i raspoloženje vam se automatski bar u nekoj meri popravi, i na stvari počnete da gledate s vedrije strane.
Još jedna korisna vežba jeste da praktikujete objašnjavanje uspeha i neuspeha onako kako to čine optimisti. Naime, istraživanja pokazuju da vaše raspoloženje ne određuje toliko ono što se desilo, već kako vi na to gledate. Recimo, optimista ustanovi da ne može, uprkos čitanju objašnjenja, da "prokljuvi" kako koristiti neki program; zaključiće da je ili objašnjenje nedovoljno jasno, ili je program malo komplikovaniji, ili jednostavno ima loš dan pa ništa ne kapira. Optimista uzrok neuspeha traži van sebe (neprecizna objašnjenja), lokalizuje neuspeh (taj jedan program), i neuspeh smatra vremenski ograničenim (loš dan), dok bi pesimista sebe smatrao nesposobnim, generalizovao bi problem na neuspešnog na svim poljima, i vremenski ne bi ograničio neuspeh već bi sebe smatrao trajno nesposobnim da bilo šta shvati. Kada nešto dobro uradi, optimista će pohvaliti sebe sa, recimo: "Večera je dobro ispala jer umem dobro da kuvam", dok bi pesimista rekao: "Večera je uspela, mora da je moj srećan dan". Ukoliko navedete sebe da o uspesima i neuspesima razmišljate na način optimiste (a možete sebe redovno opomenuti da je to dobar način razmišljanja), vremenom će se i vaš optimizam razviti.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.