Plate padaju u profesijama koje „preplave” žene

Od 30 najplaćenijih poslova u SAD, u 26 su brojniji muškarci. Važi i obrnuto – od 30 nisko plaćenih poslova, u 21 dominiraju žene, pokazuje najnovija analiza američkog Ministarstva rada. Prosečni nedeljni novac u zanimanjima u kojima dominiraju muškarci iznosi 962 dolara i veća je nego u profesijama u kojima većinu zaposlenih čine žene.

Foto: StartupStockPhotos/Pixabay.com

Foto: StartupStockPhotos/Pixabay.com

Čak i kada se muškarci i žene bave poslovima za koje je potreban sličan nivo obrazovanja, sposobnosti, odgovornosti, postoji jaz u zaradama. Primera radi, muškarci koji su menadžeri u oblasti informacionih tehnologija plaćeni su 27 odsto više od žena koje su menadžerke ljudskih resursa. Domari zarađuju za petinu više od čistačica i sobarica.

Istraživanje Klaudije Goldin, profesora ekonomije na Univerzitetu Harvard pokazalo je da cena rada u nekoj profesiji pada kada žene postanu većinska radna snaga u njoj. To se desilo sa zanimanjem dizajnera – kada su žene “preplavile” ovu profesiju posao dizajnera postao je plaćen 34 odsto manje. Biolozima je  za 18 procenata kada su u laboratorije ušle žene, a zarada domara smanjena je za petinu kada su i žene postale kućepazitelji. Najnovije ekonomske studije sa one strane Atlantika upozoravaju da platni jaz između žena i muškaraca iznosi čak 20 odsto – naravno u korist muškarca. Jaz u zaradama postoji čak i u okviru iste profesije. Primera radi, lekarka zarađuje 71 procenat plate muškog lekara, a žena advokat 82 odsto plate svog kolege. Studija Univerziteta u Indijani, sprovedena na uzorku od 1.080 novinara, pokazala je da žene godišnje zarađuju 5.000 dolara manje nego muškarci – prosečna godišnja plata novinarki u Americi je 44.342 dolara, a to je 83 odsto plate novinara.

Jaz u zaradama između žena i muškaraca u Srbiji iznosi 11 odsto. To znači da bi žena morala da radi 40 dana više da bi zaradila istu godišnju platu kao muškarac sa istim karakteristikama na tržištu rada. Podaci izvedeni iz istraživanja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pod nazivom „Rodna ravnopravnost u Srbiji 2014. godine“ jasno govore da žene čine većinsku radnu snagu u ne suviše plaćenim zanimanjima – u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite radi čak 79 odsto žena, a u oblasti obrazovanja 73 odsto. Muškarci čine više od 70 odsto zaposlenih u sektoru saobraćaja, građevinarstva i rudarstva, dok je u rukovodiocima, menadžerima i funkcionerima dve trećine muškaraca.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku koji su publikovani u knjizi „Žene i muškarci u Srbiji 2014. godine“ svedoče da su žene, gotovo u svim sektorima, manje plaćene od muškaraca za isti posao. Najveća razlika je u finansijskim sektoru i delatnostima osiguranja – prosečna plata žena iznosi 91.144, a muškarca – 120.518 dinara. Čak i u sektoru zdravstva i socijalne zaštite, u kojoj žene čine većinu zaposlenih, njihove plate u proseku su manje za 15.463 dinara u odnosu na zaradu muškarca sa istim kvalifikacijama. U sektoru trgovine platni jaz iznosi oko 20.000 dinara – na štetu žena.

Dr Zorica Mršević sa Instituta društvenih nauka, koja važi za dobrog poznavaoca rodno senzitivnog zakonodavstva, kaže da se i plata i ugled profesije smanjuje kada u nju uđu žene.

„Pradeda mog dede bio je učitelj koji je dobijao platu u zlatu, jer je išao u pogranične oblasti Srbije i podučavao srpski jezik i kulturu. Danas su učiteljice plaćene manje od republičkog proseka i još ih bije glas da u prosvetu odlaze najgori đaci”, ilustruje naša sagovornca i otkriva istorijske uzroke jaza u zaradama između žena i muškaraca:

“Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, žene su zamenile muškarce u svim granama industrije i saobraćaja – kada su muškarci otišli na front, žene su ušle u fabrike. Kada su se muškarci vratili iz rata, od žena se očekivalo da se vrate u kuću. Pošto mnoge to nisu htele, jedan od načina da se “izguraju” iz fabrika i vrate u nezaposlenost i kuću bile su upravo niže plate od onih koje muškarci dobijaju na istim radnim mestima. Obrazloženje je bilo da su ženske plate samo dopuna porodičnim budžetima i da žene nisu dovoljno stručne za muške poslove. Taj stav da je ženina plata dodatni a ne glavni izvor prihoda u porodici zadržao se do danas i to se najbolje vidi po visini zarade”, zaključuje dr Zorica Mršević.

(Katarina Đorđević, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake