Švajcarac još muči dužnike

Oni koji su se skućili kreditom uzetim u švajcarskom franku neće uskoro mirnije spavati u tako kupljenim stanovima. Ni radna grupa Ministarstva finansija, koja se bavi ovim problemom na inicijativu premijera, još ne saopštava da li je na pragu rešenja koje bi zadovoljilo korisnike ovih kredita.

Foto: 569659/Pixabay.com

Foto: 569659/Pixabay.com

Štaviše, iz javnih istupanja ministra finansija Dušana Vujovića jasno je da se država neće mešati u odnose klijenata i banaka, već će manje-više bankama preporučiti da se građanima, koji su egzistencijalno ugroženi uvećanim ratama, nekako olakša teret. Otkako radna grupa zaseda u javnosti se nagađa da bi jedan od mogućih predloga mogao da bude smanjivanje glavnice egzistencijalno ugroženim klijentima.

Udruženje „Efektiva”, koje okuplja dužnike u švajcarcu, nezadovoljno je ovakvim naznakama i istrajava u svom zahtevu da se krediti ubuduće otplaćuju kao da su u momentu uzimanja bili uzeti u evru. Bankari opet ostaju pri svom stavu da su već dva puta izlazili u susret dužnicima omogućavajući im što konverziju duga što prolongiranje obaveza što ih je, prema njihovim tvrdnjama, koštalo 50 miliona evra. Mnogi takođe upozoravaju da bi eventualnim izlaženjem u susret dužnicima u franku u neravnopravan odnos bili stavljeni svi oni koji su se za krov nad glavom zadužili u evrima. Podsećanja radi u vreme ekspanzije stambenih kredita od 2006. do 2008. godine kurs švajcarca je bio znatno niži, a kamate na te zajmove takođe mnogo niže nego na one u evrima.

Prema podacima Udruženja banaka banke su odobrile 101.383 stambena kredita od čega je 19.803 u švajcarcu. Oko 7.000 klijenata kasni s otplatom. Banke su aktivirale 820 hipoteka, a među njima je najviše onih u švajcarcu.

I Narodna banka Srbije (NBS) je u više navrata ukazivala na rizičnost kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Podsećanja radi, još u junu 2011. godine doneta je odluka kojom je NBS zabranila kreditiranje stanovništva u stranoj valuti, osim u evrima. Dodatno, primenom Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga NBS je ukinula bankama mogućnost da jednostrano povećavaju kamatne stope i obavezala ih da ih usklade i vrate na inicijalno ugovorenu vrednost.

U maju 2013. godine NBS preporučila je bankama da se korisnicima kredita indeksiranih u švajcarskim francima u naredne tri godine omogući otplata nižih rata kredita i to tako da se razlika između svake stvarne i umanjene rate odlaže na tri godine. Na tako odloženo potraživanje ne obračunava se kamata.

NBS je u februaru ove godine naložila bankama, koje su jednostrano povećale kamatu, bez obzira na stranu valutu u kojoj je kredit indeksiran, da novac koji su naplatile po ovom osnovu uračunaju u prevremenu otplatu kredita i da o tome korisniku dostave obaveštenje sa izmenjenim planom otplate kredita. Po tom osnovu banke su vratile dužnicima oko pet milijardi dinara.

Dužničko breme zaduženih u švajcarcu dodatno je otežalo krajem januara ove godine kada je Centralna banka Švajcarske ukinula veštačko ograničavanje kursa što je dovelo da kurs preko noći poraste za petinu. Nakon toga NBS je preporučila bankama i klijentima četiri rešenja, po dva za konverziju duga u evre i toliko za smanjenje kamate za ostanak u švajcarcu.

Korisnici kredita su više puta osporavali dozvoljenost valutne klauzule, međutim stručnjaci kažu da Zakon o obligacionim odnosima, u članu 395, poznaje mogućnost da novčana obaveza glasi na plaćanje u stranoj valuti. Dodatno, valutna klauzula uvedena je 2002. godine Zakonom o deviznom poslovanju s tim što se plaćanje i naplaćivanje vrši u dinarima.

Banke su zbog nedostatka dinarskih izvora finansiranja, da bi se zaštitile od deviznog rizika, najveći broj kredita odobrile sa valutnom klauzulom. U uslovima u kojima banke najveći deo izvora (oko 80 odsto depozita) za odobravanje kredita imaju u deviznom znaku, ukidanjem valutne klauzule na kredite narušila bi se usklađenost aktive i pasive bankarskog sektora, upozoravaju stručnjaci. To bi vodilo ili nestabilnosti finansijskog sistema ili veoma visokim kamatama na dinarske plasmane, kojima bi banke bile prinuđene da pokrivaju devizni rizik.

Jedini način da se ukine valutna klauzula na kredite bila bi moguća kada bi se ukinula devizna štednja i svi ulozi pretvorili u dinare. Time bi devizna štednja verovatno najvećim delom bila povučena iz bankarskog sektora, što bi vodilo znatnom padu izvora za odobravanje kredita, a posledično i znatnom padu kreditne aktivnosti. Devizno indeksirani krediti nisu se „pojavili iz vazduha”, već imaju svoje izvore u deviznoj štednji ili pozajmljenim sredstvima banaka iz inostranstva.

(Jovana Rabrenović, „Politika“)

Ostavite komentar

Ostavite komentar