Evo šta Srbiji donosi otvaranje poglavlja 23 i 24 i kada ćemo osetiti prve promene

Građanske parnice ne bi trebalo da traju duže od dve godine, a krivični sporovi najviše pet. Za slične slučajeve, ma gde se suđenja odvijala, biće donošene ujednačene presude, a politika više neće imati uticaja na sudstvo. Državne institucije i njeni funkcioneri biće pod još jačom kontrolom nezavisnih tela. Na sve ovo se obavezala Srbija usvajanjem akcionih planova za poglavlja 23 i 24 koja su juče otvorena u Briselu.

Foto: Beta

Foto: Beta

Naši sagovornici ocenjuju da promene građani neće osetiti preko noći, već da se one mogu očekivati u narednih pet godina.

„Blic“ vam predstavlja najznačajnije odredbe poglavlja 23 i 24, koje bi Srbija trebalo da ispuni do kraja 2018. godine.

Pravo na suđenje u razumnom roku

Među najvećim boljkama spskog pravosuđa je dužina trajanja sudskih postupaka, koja znaju da se „otegnu“ i na 10 godina, a mnogi slučajevi zastarevaju. Od januara ove godine na snazi je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji predviđa i kazne od 300 do 3.000 evra u slučajevima probijanja optimalnih rokova.

– U akcionom planu ne daju se precizna uputstva koliko suđenja treba da traju. Srbija mora da napravi plan programa za rešavanje starih sporova, a preduslov da se sve završi u razumnom roku je i rasterećenje pojedinih sudija koji su zatrpani velikim brojem predmeta – navodi Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.

Zbog dužine trajanja suđenja hiljade građana se prethodnih godina žalilo Evropskom sudu za ljudska prava, koji je najčešće donosio presude na štetu države. Ovaj sud razvio je praksu kojom je moguće uspostaviti kriterijume za optimalno trajanje sudskih sporova. Razumni rok za građanske sporove je dve do tri godine, krivične do pet godina, a upravne oko tri godine.

Do nezavisnog pravosuđa, na koji očigledno ima uticaj i politika, doći će se i načinom izbora sudija i za to će biti neophodna promena Ustava. Bobićeva kaže da se sprovođenjem akcionog plana članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva neće birati u Skupštini.

– Ideja je da oni postanu neka vrsta samoregulatornog tela i da snose odgovornost za ono što rade – ističe ona.

Slični slučajevi – slične presude

Osim što bi trebalo da bude efikasnije i brže, sudstvo bi moralo da radi kvalitetnije. Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), kaže da to znači da različiti sudovi na osnovu istih dokaza ne bi mogli da donose različite presude.

– Došlo bi do usaglašavanje sudske prakse – navodi on.

Borba protiv korupcije

Srbija je dobila zadatak EU da u narednih pet godina pokaže ozbiljne rezultate u borbi protiv korupcije. Antonijević kaže da se tu misli na okončane sudske postupke, koji će posvedočiti da je ta borba zaista efikasna.

Veća ovlašćenja dobiće Agencija za borbu protiv korupcije, a na bolji tretman može da računa zašitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja.

– Veći prostor i više kadrova trebalo bi da dobije zaštitnik građana, a država se obavezala da će o njegovim izveštajima redovno da raspravlja Skupština Srbije. Na slično može da računa i poverenik za informacije od javnog značaja, kome će državne institucije biti u obavezi da daju sve informacije o privatizacijama državnih preduzeća, javnim nabavkama i ostalim javnim rashodima – kaže Maja Bobić.

Lakše do nasledstva u inostranstvu

Jedna od koristi za građane Srbije je i to što će ubuduće biti međusobno priznate presude u građanskim i trgovinskim pitanjima, bez obzira na to da li su donete u Srbiji ili nekoj od zemalja EU. To je naročito važno za građane Srbije koji još imaju nerešena pitanja u vezi sa nasleđivanjem imovine u bivšim jugoslovenskim republikama, a koje su sada članice EU. Ovo je bitno i za strane investitore, koji žele da znaju da i u Srbiji važe ista pravila kao u drugim zemljama EU, kada je reč o njihovoj pravnoj sigurnosti.

Odšteta za žrtve zločina

Kroz reforme u poglavlju 23 država će se obavezati da pruži pomoć i žrtvama krivičnih dela i osumnjičenima.

– To se odnosi na usluge prevođenja ili nadoknadu štete za žrtve najozbiljnih krivičnih dela. Tu se misli na žrtve trgovine ljudima, terorizma, koje imaju prava da u sudskom postupku koji vodi država po službenoj dužnosti dobiju rešenje i za naknadu štete. Time bi se izbegla dodatno mučenje koja se dešava kada žrtve moraju da traže nadoknadu za nematerijalnu štetu samostalno kroz parnični postupak protiv svojih mučitelja- objašnjava Sonja Stojanović Gajić, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

(Nataša Latković, Marko R. Petrović, „Blic“)

Ostavite komentar

Ostavite komentar