Između „zelene“ ekonomije i ljubavi prema automobilima

Nemci u svim oblastima života i rada posvećuju veliku pažnju ekologiji i očuvanju životne sredine, osim kada je u pitanju ljubav prema velikim i brzim automobilima, piše radio Dojče vele (DW).

Sva relevantna istraživanja koja se tiču ekologije, pokazuju da je za Nemce veoma važno stanje okoline koja je klasifikovana kao opšte dobro. Svake dve godine Savezna agencija za zaštitu okoline sprovodi istraživanje o ekološkoj svesti Nemaca i te se studije smatraju pouzdanim merilom.

Ali, Nemci ne vode računa o zaštiti okoline na svim područjima života – nigde drugde u Evropi vozači automobila ne smeju da bez ograničenja jure po autoputu kao u Nemačkoj, a svetski poznati, nemački luksuzni automobili po pravilu imaju motore s veoma mnogo konjskih snaga, navodi DW.

Zapravo, kako se dodaje u tesku, svi sektori osim automobilske industrije, doprineli su smanjenju emitovanja štetnih gasova.

Radio DW predočava da su Nemci majstori u odvajanju otpada, da brinu o okolini i kupuju organsku hranu u velikim količinama, ali da to nekako nije u skladu sa njihovom postojanom ljubavlju prema velikim i brzim automobilima koji zagađuju svojim izduvnim gasovima.

U osvrtu na začetke razvoja ekološke svesti u Nemačkoj, radio navodi da je sve  započelo pre mnogo godina sa zagađenim vazduhom i umirućim šumama.

„Vili Brant, koji je 1961. bio kandidat Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) za kancelara, našao je zgodnu formulaciju:“Nebo iznad Rura ponovno mora biti plavo“.

Na tom području industrije uglja i čelika, u godinama ekonomskog napretka, povećao se broj slučajeva leukemije i rahitisa, najviše kod dece. Brant je kritikovao to što je gotovo potpuno zanemaren zadatak društva: zaštita okoline“.

Nekoliko godina kasnije, pevačica Aleksandra sa svojom baladom „Moj prijatelj drvo“ postigla je ogroman uspeh, koji je bio moguć možda samo u Nemačkoj, pošto je njeno nostalgično sećanje na stablo kojem se poverila u detinjstvu, pogodilo raspoloženje romantičnih Nemaca. Tekst je otvoreno kritikovao: „Uskoro će nići kuća od stakla i kamena tamo gde je stablo posečeno“.

Već 1981. godine, uništavanje šuma postalo je tema o kojoj su svi pričali. Desetine hiljada ljudi izlazilo je na ulice u znak protesta zbog navodno nepopravljivog gubitka „zelenila“.

Gotovo istovremeno svoj vrhunac doživeli su i protesti protiv nuklearne energije u Nemačkoj. Osnovana je stranka Zelenih koja se otada smatra čuvarem okoline u Nemačkoj.

Sve to doprinelo je da se zaštita okoline shvata ozbiljnije, pa su  u gradovima nestale deponije, a recikliranje je postalo veoma uspešno. Kvalitet vode u rekama toliko se poboljšao da je popularni ministar životne sredine Klaus Tepfer 1988. zaplivao u Rajni da bi tako poslao medijsku poruku.

Danas oko 50 odsto ispitanika u Nemačkoj smatra da je zaštita okoline važna kako bi se u budućnosti obezbedila konkurentnost zemlje.

Za razliku od mnogih istraživanja u prethodnim godinama, većina Nemaca danas veruje da više ne moraju da biraju izmedu očuvanja radnih mesta i zaštite okoline.

S obzirom na to da Nemci tako revnosno odvajaju smeće i kupuju toliko mnogo bio-proizvoda da nemacki organski poljoprivrednici teško uspevaju da zadovolje potražnju (iako  generalno građani više kupuju jeftine namirnice), Nemci, prema istraživanjima, manje povezuju teme u vezi sa zaštitom životne sredine s aktuelnim problemima.

Umesto toga, oni naglašavaju mogućnosti koje dugoročno doprinose konstantnoj zaštiti okoline. „Održiv način razmišljanja“ – još jedan je izraz koji sada deo nemačkog vokabulara, navedeno je u tekstu javnog servisa DW.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.