Kern: Problem izbegličke krize nije rešen, ali ima razumevanja

Austrijski kancelar Kristijan Kern istakao je danas, posle Samita sa premijerima zemalja duž balkanske rute, Nemačke i Grčke, da problemi u vezi izbegličke krize nisu rešeni, ali da je optimista jer postoji razumevanje da moraju biti rešeni.

Foto: Beta

Foto: Beta

On je naveo i da razume kritiku nemačke koleginice Angele Merkel zbog 50.000 izbeglica koje su došle preko balkanske rute.

Kern je, na konferenciji za štampu, po završetku Samita na kojem je učestvovao i premijer Srbije Aleksandar Vučić, kao i njihove kolege iz Nemačke, Grčke, Albanije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Bugarske, Makedonije, te i minsitar unutrašnjih poslova Rumunije, kao i evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos i predsednik Saveta EU Donald Tusk, rekao da bi se, ako EU bude neuspešna po pitanju izbegličke krize, i ako kolabira sporazum sa Turskom, projeka evropskog ujedinjenja našao pod velikim pritiskom.

Kern je kazao da je Merkelova kritikovala što je od zatvaranja balkanske rute u Nemačku preko te rute došlo 50.000 izbeglica.

Austrijski kancelar je istakao da je iluzija da je moguće granice duž balkanske rute potpuno zatvoriti.

„Niko ne može da garantuje da bi granice bile potpuno zatvorene i da niko ne može proći. 50.000 ljudi koji dolaze preko balkanske rute je probelm koji se ne može ignorisati. Previše je 50.000 koji su došli u Nemačku i zato razumem kritiku koju je iznela Merkelova“, objasnio je Kern.

Kancelar je preneo da su na Samitu svi učesnici jasno govorili o problemu, i da tako uvek mora biti, te da nema razloga za brigu ako je neka reč prejasno rečena.

On je, na pitanje zastoja izbeglica koji se stvorio na granici Srbije ka Mađarskoj, rekao da nema zaboravljenih izbeglica, jer će one svakako doći na zapad.

Kern je podsetio da se na srpskoj teritoriji prema Mađarskoj stvaraju izbeglički kampovi, i da, ako se uzme u obzir da svake nedelje pristiže između 500 i 800 ljudi, može izračunati koliko će biti potrebno da ti ljudi pokušaju da krenu dalje na put, ili dok situacija postane potpuno neprihvatljiva u skladu sa humanitarnom situacijom.

On je kazao da Austrija podržava mađarske mere, ali i da je uputila 125 vojnika koji imaju humanitarni zadatak na mađarsko-srpskoj granici.

Kern je u više navrata ponovio da najpre, ako se želi rešiti problem i uopšte napredovati po pitanju raspodele tereta izbeglica u EU, moraju da se obezbede spoljne granice Unije, te potom realizovati pomoć na licu mesta u zemljama porekla.

„Moramo obezbediti naše spoljne granice, jer moramo biti mi ti koji odlučujemo ko dolazi u Evropu, a ne krijumčarske organizacije“; podvukao je Kern.

On je istakao da je neophodno da se policijska misija Fronteks dopuni vojskom, jer svaka zemlja ima problem da šalje policajce, koji su joj potrebni za zadatke očuvanja unutrašnje bezbednosti, ali da vojska može da odvoji više ljudi za ove misije.

Takođe je podvukao da je neophodno sklapati sporazume o readmisiji po modelu sa Turskom sa drugim zemljama, posebno Avganistanom.

On je, na pitanje novinara u vezi učešća mađarskog premijera na skupu, rekao je šef mađarske vlade bio kooperativan isto koliko i drugi učesnici skupa.

„Imamo različito viđenje od Mađara što se tiče vraćanja izbeglica, ali to će biti moguće rešiti kada budemo zaštitili spoljne granice EU, osigurali pomoć u zemljama porekla, i alokaciju. Treba se najpre skoncentrisati na ono što se može rešiti“, objasnio je Kern.

Austrijski kancelar naglasio da je neophodno podržati zemlje na periferiji Evrope, primeni sporazum sa Turskom, zatim pruži pomoć zemljama porekla, te onda i uložiti u njihovu infrastrukturu, ukazujući na predlog neke vrste Maršalovog plana.

Kern je ukazao da nemačka kancelarka nije pristalica ideje da Austrija zatvori svoje granice, te dodao da je činjenica da je austrijska vlada usvojila gornju granicu za prijem zahteva za azil koja ove godine iznosi 37.500.

„Ako bi sve države primenile našu računicu prihvata zahteva za azil po broju stanovnika, onda bi u EU mogli primiti 2,3 miliona izbeglica. To pokazuje jasno koji doprinos Austrija daje“, poručio je on.

Istovremeno je kazao da, ako se ne bude uspelo u zaštiti spoljne granice EU, svaka zemlja članica mogla posegnuti za nacionalnim merama, a među njima bi bila i Austrija, što bi imalo negativne posledice po privredu, radnu snagu i turizam.

Takođe je poručio da se mora rešitri problem između Grčke i Turske u vezi vraćanja izbeglica, dodajući da ne sme biti da je Grčka jedina zemlja koja ne može vraćati izbeglice u tu državu.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar