Ministri EU: Zaštita spoljnih granica i popis migranata i na Balkanu

Foto: Beta

Spoljne granice Evropske unije će biti osetno zaštićene jačanjem granične straže, a na kontrolnim tačkama u Grčkoj i Italiji će biti utvrđivano ko su izbeglice iz ratova, a ko migranti koji ne mogu da dobiju azil, što ima za ključni cilj da se zaustavi sve veći i neodrživ priliv migranata, odlučili su ministri unutrašnjih poslova Evropske unije danas u Briselu.

Ujedno će se razmotriti uspostavljanje i dodatnih centara za „obradu“ migranata-popis i uzimanje otisaka prstiju, s tim da takvi centri budu postavljeni izvan EU u nekim važnim zemljama iz kojih dolaze i kroz koje prolaze migranti, uključujući Zapadni Balkan.

To je na završetku zasedanja izjavio Žan Aselborn, šef diplomatije Luksemburga, predsedavajućeg EU, koji je upozorio da „neke članice EU neće dugo moći da izdrže teret priliva migranata“ i predočio da „ako dođemo do situacije da granice više ne mogu da se održe, Šengen će se naći u velikoj opasnosti“.

„Presudno je u ovom času da se odmah primene mere da se zaustavi navala imigranata, ali ne postoji jedno dugme na koje možemo pritisnuti da to postignemo“, objasnio je Aselborn, da se „mora zaustaviti dosadašnja politika propuštanja imigranata, kako kad su u pitanju zemlje ulaska u EU, tranzitne i zemlje prihvatanja izbeglica“.

Ministri su se, po njegovim rečima, zato usredsredili na opipljivu primenu i snaženje već dogovorenih mera, a to su „vruće kontrolne tačke“ za popis izbeglica, zaštita spoljnih granica i vraćanje u zemlje porekla onih migranata koji ne mogu dobiti azil u EU.

U zaključcima ministarskog zasedanja je rečeno da će se ojačati snage i kapaciteti agencije za nadzor spoljnih granica EU, ubrzati uspostavljanje „vrućih kontrolnih tačaka“ u Grčkoj i Italiji, ali mnogo brže vraćanje lica koja ne dobiju azil.

Naglašeno je da se osetno mora ubrzati i preraspodela već pristiglih 160 hiljada izbeglica u sve članice EU, kao i izgradnja ukupno sto hiljada smeštajnih kapaciteta za privremeni smeštaj izbeglica na „zapadnobalkanskom putu“ i u Grčkoj.

Aselborn je saopštio da je Grčka već obezbedila 50 hiljada tih smeštajnih kapaciteta.

U zaključcima zasedanja je naglašena „puna podrška Evropskoj komisiji u daljem pružanju humanitarne pomoći Zapadnom Balkanu, imajući u vidu dolazeću zimu“ i za to nepripremljene izbeglice, pa će u tom cilju biti stavljen na snagu Mehanizam EU za civilnu zaštitu.

Ključna pažnja je data brzom jačanju i „naoružanju“, kako je rekao Francuz, ministar Benar Kaznev, agencije Fronteks uz razmeštanje Tima za brze granične intervencije.

Evropska policijska agencija će takođe uspostaviti centar za suzbijanje krijumčarenja migranata (EMSC) čiji će Zajednički operativni tim, „uz žižu pažnje na Zapadni Balkan” tesno sarađivati s Fronteksom i zajedničkim pravosudnim mehanizmom EU.

Prvi Evropski oficiri za vezu u pitanjima migracije treba da budu postavljeni do kraja januara 2016-e u Srbiji, Etiopiji, Nigeru i Pakistanu.

Veliki značaj se daje očekivanom sporazumu o zajedničkom delovanju EU i Turske za sprečavanje masovnog priliva migranata preko granica Unije, uz veliku finansijsku i tehničku pomoć Ankari u zbrinjavanju već pristiglih izbeglica, a znatna pomoć će se dati i Libanu i Jordanu, gde je takođe došao veliki broj naročito sirijskih izbeglica.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar