Obama bi da Merkel spasava liberalni Zapad od Trampa

Foto: Beta

Oproštajna poseta odlazećeg američkog predsednika Baraka Obame Evropi i njegov sastanak iza zatvorenih vrata s liderima glavnih zemalja Evropske unije, imaju za cilj da se Evropljani i Nemci ubede da kancelarka Angela Merkel bude „spasiteljka liberalnog sveta“ i brana politici novoizabranog predsednika Donalda Trampa.

To smatraju analitičari i komentatori evropskih medija, a „Politiko“ je, ne bez primese podrugljivosti, u naslov izveštaja stavio „Novi posao za Angelu Merkel: Spasiteljka sveta“ što se podudarilo i s ozbiljnom ocenom američkog časopisa „Forin polisi“ da nemačka kancelarka sad može biti jedina „na braniku liberalne demokratije“.

Francuski list „Figaro“ je istakao da „Obama vidi Merkel kao čuvara vrednosti Zapada… i uveren je da je centar Evrope u Berlinu, dok su ostali evropski lideri svedeni na ulogu statista“.

U svim izveštajima je posebno podvučeno da se Obama već uključio u kampanju za nemačke izbore 2017. „Kad bih ja bio Nemac, ja bih glasao za nju“, rekao je, a zapaženo je i da je američki list „Njujork tajms“ napisao da je „izbor Trampa za predsednika izneo Angelu Merkel kao poslednju branu liberalnog Zapada“.

Za Obamu je bilo veoma važno i da poruči, a bila je to i poruka Evropljanima, da se „nada da će izabrani predsednik (Tramp) održati konstruktivan pristup, s područjima saradnje, ali i da neće popustiti Moskvi kada se Rusija ogluši o međunarodne norme“.

Angela Merkel je rekla da će „učiniti sve da dobro saradjuje s Trampom“ i sada se evropski analitičari i javnost pitaju šta to deo američke elite koja je izgubila predsedničke izbore, odista očekuje od nemačke kancelarke.

To tim pre što su se Obama i Merkel ozbiljno sukobljavali oko rešavanja ekonomsko-finansijske krize i duboko neslagali o politici „stezanja kaiša“, delom i imigracije, vojne operacije u Libiji, a da se i ne pominje afera američkog prisluškivanja evropskih vodja, uključujući kancelarku Merkel.

Upravo te nevolje su dovele u pitanje politiku Angele Merkel i u EU i u samoj Nemačkoj, i oslabile njen položaj i uticaj.

Jedan nemački analitičar postavlja pitanje kako to Nemačka, sa skromnom armijom i bez nuklearnog naoružanja, sad može biti vodja liberalnog sveta, ako je nesumnjivo da su SAD daleko najsnažnija vojna i ekonomska sila, te će zato američka geopolitička moć ostati netaknuta bez obzira na spoljnu politiku Trampa.

Francuski list „Mond“ primećuje da je slabljenje uticaja francuskog predsednika Fransoa Olanda i doskorašnjeg britanskog premijera Dejvida Kamerona postepeno učvrstilo uverenje Bele kuće da je Nemačka pravi američki oslonac u Evropi.

Angela Merkel je jedina od evropskih vodja dobila najviše američko odlikovanje, Medalju slobode, 2011. godine.

Obama je bio zadovoljan i prilično tvrdim stavom Berlina prema Rusiji u zbivanjima oko Ukrajine i Krima, iako su tu Amerikanci uvek nametali svoju politiku i rešenja.

„S godinama je Obama zaključio da je Merkel njegov najpouzdaniji partner u Evropi, koji može održati evropski poredak“, zaključak je Olafa Benkea, istraživača Nemačkog saveta za medjunarodne odnose.

Otud je Obama u Atini ove nedelje izjavio da je „Americi i svetu potrebna snažna, napredna, demokratska i ujedinjena Evropa“. To je bila i poruka da se svim snagama treba suprotstaviti pretećem talasu populizma i ekstremnih snaga i lidera koji u Evropi prete da s vlasti sruše nosioce liberalnog kapitalizma i demokratije.

Toga se najviše boje Trampovi protivnici s obe strane Atlantika, ali Aleksandra de Hop Shefer iz američkog „Nemačkog Maršalovog fonda“ smatra da, „ako američki predsednik i želi da prenese Angeli Merkel vodeću ulogu u odbrani slobodnog i demokratskog sveta, nije sigurno da ona zaista želi da je preuzme“.

Današnji mini susret na vrhu lidera Francuske, Velike Britanije, Italije, Španije i Nemačke s Obamom u Berlinu, zaključak je Aleksandre de Hop Shefer, pokazuje da „Angela Merkel ne želi da sama nosi baklju zapadnih demokratija koje su zapale u nevolje“.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar