Sabor svih pravoslavnih crkava biće održan uprkos povlačenju ruske crkve
Vaseljenski patrijarh Vartolomej izjavio je danas da će istorijski sabor svih pravoslavnih crkava biti održan, iako je dolazak otkazala Rusija, kao četvrta pravoslavna crkva koja neće prisustvovati skupu u junu na Kritu.
Duhovni vodja pravoslavnih hrišćana patrijarh Vartolomej čije je sedište u Istanbulu i važi za prvog medju jednakima, rekao je da se nada da će ruska crkva i još tri koje su odlučle da ne učestvuju promeniti mišljenje.
Skup koji treba da počne u nedelju trebalo je da okupi vodje 14 nezavisnih pravoslavnih crkava da promoviše jedinstvo medju 300 miliona pravoslavaca.
Skup na Kritu je pripreman 55 godina.
„Nadam se da će crkve čak u ovom poslednjem trenutku promeniti svoje odluke i poštovai potpise i doći na Krit“, rekao je Vartolomej kada je stigao na ostrvo.
On se time pozvao na jednoglasnu odluku svih pravoslavnih crkava na sastanku u januaru u Ženevi da se okupe na Kritu i razgovaraju o misiji i ulozi Pravoslavne crkve i njenih vernika, da razmatraju pitanja funkcionisanja crkava u odnosu na druge hrišćanske vere.
Jedinstvo pravoslavnih crkava smatra se ključnim preduslovom za svako moguće pomirenje s Vatikanom.
„Ova odluka opterećuje te crkve i njihove vodje, jer smo samo pre pet meseci u Ženevi na sastanku pravoslavnih vodja odlučili i potpisali da ćemo doći na Krit u junu da sprovedemo ovu viziju koju smo imali mnogo godina“, rekao je Vartolomej.
Portparol Moskovske patrijaršije Vladimir Legoida izjavio je juče da je Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve zatražio da Vaseljenski patrijarh Vartolomej Prvi odloži Sveti i Veliki sinod (sabor) svih pravoslavnih crkava, kako bi se rešile razlike koje su četiri od 14 nezavisnih pravoslavnih crkava navele kao razlog odbijanja učešća.
Moskovska patrijaršija je rekla da ne može prisustvovati sastanku, jer su druge pravoslavne crkve – Bugarska, Gruzijska crkva i Antiohijska patrijaršija čije je sedište u Siriji, odbile da učestvuju.
Portparol Vartolomeja Džon Hrisavigis rekao je da nije u patrijarhovim rukama da proglasi odlaganje i da on nema ovlašćenje da poništi zajedničku odluku koju je donelo svih 14 crkvenih vodja u januaru.
„Vartolomej nije papa, ne može samo tek da donese odluku“, rekao je on.
Pravoslavni crkveni lideri takav sastanak nisu održali od 787. godine, kada je bio poslednji od sedam Sabora koje priznaju i pravoslavci i katolici. „Veliki raskol“ je rimokatolike i pravoslavce podelio 1054. godine zbog spora oko ovlašćenja Vatikana.
Ideja o ovakvom skupu prvo se pojavila 1920-ih, ali pripreme su počele 1961. Od tada su održani brojni pripremni sastanci, a poslednji je bio u Ženevi.
Džon Hrisavigis je rekao da crkve koje budu prisustvovale skupu na Kritu mogu u nedelju da odluče da ga odlože, ali ako reše da održe sastanak, svaka odluka koju donesu je obavezujuća za sve crkve. On je to uporedio sa Savetom bezbednosti UN.
„Ako želiš da glasaš moraš da budeš prisutan“, rekao je on.
Delegacija Srpske pravoslavne crkve (SPC) učestvovaće na Vaseljenskom saboru na Kritu, ali uz garancije da će skup prihvatiti prethodne dogovore sa Carigradskom patrijaršijom i da će u dnevni red uvrstiti pitanje pomesnih crkava u dijaspori, rečeno je agenciji Beta.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.