Meso uzrokuje rak debelog creva?

Ishrana mesom i mesnim prerađevinama često je nezaobilazna. O štetnosti takve ishrane (holesterol, pritisak, telesna težina…) mnogo se pisalo i govorilo poslednjih desetak godina. Međutim, postoje i pozitivne strane takve ishrane – imunitet, stanje zasićenosti organizma i slično.

Ipak, sa zdravstvene strane gledano, pojedini stručnjaci preporučuju ne samo smanjenje mesa i mesnih prerađevina već njihovo potpuno izbacivanje iz ishrane.

Pored poznatih mana takve ishrane, nedavno je naveden i novi konkretan razlog za izbacivanje crvenog mesa i mesnih prerađevina iz ishrane – a to je rak. Neka istraživanja pokazala su da crveno meso i mesne prerađevine mogu da uzrokuju kolorektalni rak, tj. rak debelog creva.

Najnovija studija, međutim, dokazuje da je takva tvrdnja ograničena i da najnovija istraživanja pokazuju da meso i mesne prerađevine ne uzorkuju rak kod ljudi, barem ne u meri u kojoj je to bilo navedeno.

Istraživanje je pokazalo da svakih 50 grama mesa unesenih u organizam dnevno povećava šansu za rak za 18%. Po toj logici, meso deli kategoriju rizika kao cigarete ili azbest, ali ne znači da je podjednako opasno, navodi se u istraživanju. Naravno da se rizik od raka povećava sa većom količinom unosa mesa, ali mali ili normalan unos ipak predstavlja mali rizik.

Istraživanje takođe odvaja crveno meso, koje je takođe klasifikovano kao kancerogeno i utvrđuje da i tu postoje ograničeni dokazi. Naime, rizik od raka debelog creva povećava se za 17% sa unosom od 100 grama crvenog mesa konstantno svakog dana. Ovo je zaključak na osnovu više od 800 studija koje su istraživale više od 10 vrsta raka sa osobama kojima je meso sastavni deo ishrane.

Ovo istraživanje, kao i mnoga prethodna, podržava ograničeni unos mesa, ali naglašava da je najbitnija procena rizika u cilju uspostavljanja ravnoteže unosa mesa i mesnih prerađevina i na osnovu toga daje preporuke.

Sve navedeno ne znači da ljudi treba da prestanu sa ishranom mesom ili mesnim prerađevinama, ali im pokušaj smanjenja sigurno neće škoditi. Umerena ishrana mesom sigurno je manji uzročnik raka u odnosu na cigarete, koje su u Velokoj Britaniji uzročnici četvrtine smrtnih slučajeva i čak 1 od 5 prijavljenih slučajeva raka. Poređenja radi, rizik za rak kod pušača je čak 20 puta veći u odnosu na nepušače, dok je kod ishrane mesom taj odnos daleko manji i nije za poređenje.

Komentarišući istraživanje, mnogi zvaničnici bili su izneneđeni kontroverznim naučnim dokazima i nedostatkom konsenzusa unutar same naučne zajednice.

Zvanične zdravstvene institucije iz Velike Britanije kao komentar navode da je kod njih prosečan unos mesa i mesnih prerađevina 17 grama dnevno. Prema tome, da bi povećali rizik od raka debelog creva, trebalo bi da povećaju unos čak tri puta, što bi bilo neočekivano i nerealno.

Zaključak je da se danas već puno zna o mnogim stvarima koje su klasifikovane kao kancerogene, poput zagađenog vazduha, nekih kontraceptivnih pilula, cigareta, alkohola i slično. Postoji i mnogo više stvari sa postojećim, ali mnogo manjim rizikom za rak, a tu spada i meso.

Napomene

I u ovim istraživanjima i predstavljanju rezultata očigledna su dejstva „nekih lobija“, kao što su proizvođači jedne vrste hrane, proizvođači lekova, proizvođači napitaka, proizvođači cigareta…

Tako se prilikom nekih istraživanja potencira neko dejstvo nekog artikla (hrana, cigarete, masnoće, mleko, vino, pivo…), a druga dejstva ili posledice zaobilaze i minimiziraju.

Navodimo i primer „štetnog holesterola“, kome godinama nije pridavan značaj, pa je prethodnih decenija bio stavljen na „stub srama“, da bi novije preporuke prema njemu bile „blaže“.

Tako i ovde možemo delimično da sumnjamo u preporuke za upotrebu i neuporebu mesa ili mesnih prerađevina. Sigurno je da nije isti uticaj na zdravlje male količine mesa i velike količine mesa, kao i da mesne prerađevine mogu biti sa malo aditiva i dodataka i sa mnogo dodataka. Pored toga, brza hrana sa mnogo dodataka i pojačivača ukusa sigurno mnogo više šteti zdravlju od običnog mesa.

Ipak je suština u umerenoj i raznovrsnoj ishrani sa korišćenjem dosta voća i povrća i svakodnevnim umerenim fizičkim aktivnostima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.