Pržena hrana

Najnovije istraživanje u Americi analiziralo je prženu hranu i njenu potencijalnu štetnost za organizam.

Foto: sharonang/Pixabay.com

Foto: sharonang/Pixabay.com

Prema rezultatima, sugeriše se količinsko smanjenje pržene hrane na nedeljnom nivou zbog mogućeg povećanog rizika od srčane insuficijencije i drugih hroničnih bolesti, izjavio je dr Luk Džojs, vodeći istraživač u ovoj studiji, inače profesor medicine na Harvardu.

Srčana insuficijencija znači loše pumpanje krvi kroz organizam. Simptomi su umor i nedostatak vazduha, a to je jedan od najčešćih razloga za hospitalizaciju osoba preko 65 godina starosti.

U ovoj studiji ljudi koji su jeli prženu hranu 1 do 3 puta nedeljno imali su 18% veći rizik za srčanu insuficijanciju. Oni koji su jeli 4 do 6 obroka nedeljno imali su stopu rizika od 25%, a sa 7 ili više obroka nedeljno- rizik je bio veći čak za 68%.

Stručnjaci preporučuju da se izbaci iz jelovnika: pomfrit, pržena piletina, pržena riba, krofne, kao i druge namirnice pržene na masti. Preporučuje se: pasulj, grašak, povrće, voće i integralne žitarice.

Međutim, stručnjaci navode da odnos između pržene hrane i srčanih problema prikazanih u studiji ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu.

Takođe, Samanta Heler sa Medicinskog instituta u Njujorku kaže da, sa druge strane, masnija hrana povećava rizik od visokog krvnog pritiska, gojaznosti, lošeg holesterola i slično. Suština je umereno unošenje pržene hrane (smanjenje) u organizam, nikako kao obavezan dnevni veliki obrok. Zato se sve više preporučuju voće i povrće u ishrani i kuvana hrana, jer je to preduslov za poboljšanje zdravlja.

Za potrebe studije, prikupljeni su podaci od više lekara za preko 15.300 pacijenata prosečne starosti 66 godina koji su ispitivani o ishrani u poslednje 3 godine. Tokom 10 godina praćenja, njih 632 imalo je srčanu insuficijenciju.

Rezultate studije podržava i dr Greg Fonorov sa Univerziteta u Kaliforniji, jer nalazi potvrđuju prethodno istraživanje gde se pržena hrana povezuje sa dijabetesom tipa 2, gojaznošću i visokim krvnim pritiskom. Ova i prethodne studije sugerišu da lični izbor stvara rizik za srčane probleme. Srčana insuficijencija je uobičajena, skupa, ali i smrtna, zaključuje dr Fonorov na kraju.

Napomena

Savremeni način života je godinama, pogotovu u razvijenim zemljama, „forsirao“ brzu, najčešće prženu hranu, koja se brzo i lako priprema industrijski, a pored toga je i jeftina. Uz dodatke, ova hrana je i jeftina i ukusna i „lako se jede“ u velikim količinama, a onda donosi zdravstvene probleme kojih je savremeno društvo tek sada postalo svesno.

Ostavite komentar

Ostavite komentar