Dijabetes i ishrana

Već smo pisali o uticaju ishrane na zdravlje, ali se nismo pozabavili njenim značajem za obolele od dijabetesa.

Dijabetičari pre svega treba da se pridržavaju saveta svog lekara, koji će im, pored lekova, prepisati i plan ishrane, tj. dijetu, kako bi svoju bolest držali pod kontrolom. Treba izabrati takvu dijetu koja će organizam snabdeti neophodnim sastojcima, a u isto vreme držati šećer u krvi u granicama normale; jer svaka namirnica ima drugačiji efekat na nivo šećera u krvi, ona taj nivo više ili manje podiže.

Da biste nivo šećera u krvi zadržali u prihvatljivim granicama i izbegli hiperglikemiju, trebalo bi da naučite kako da izbegnete suviše brzo podizanje šećera. Prilikom planiranja dijete, važno je očuvati odnos ugljenih hidrata, masti i proteina; u skladu s tim, od ukupnog energetskog unosa – ugljeni hidrati treba da čine 50-60%, masti 30%, a proteini 20%.

Ishrana dijabetičara sadrži sve vrste namirnica i gotovo se nimalo ne razlikuje od ishrane zdravih ljudi. Iz ishrane se jedino izostavljaju šećer i slatkiši, a ograničava se upotreba hleba i proizvoda od brašna (testenine). Izostavljanje ili ograničenje unosa ovih namirnica nije bez razloga s obzirom na to da su pomenute namirnice bogate ugljenim hidratima (šećer i skrob).

Najvažnija je, dakle, zdrava, pravilna i uravnotežena ishrana. Zdravo se hraniti znači „samo“ dobro poznavati grupe namirnica i njihov uticaj na organizam. Dobro poznavanje hrane omogućuje veću slobodu u izboru onoga što jedete.

Pa ipak, postoje osnovna pravila u ishrani dijabetičara:

1. Preporučljivo je uzimati svežu hranu. Jedite dosta salata i povrća, jer sadrže samo hranljive i prazne kalorije i nemaju masnoće. Kada je o voću reč, voće sa malo šećera možete da uzimate u većim količinama, ali bi trebalo da izbegavate grožđe, urme, smokve i sve voće koje sadrži velike količine šećera.

2. Hranu treba pripremati što kraćom termičkom obradom, kako bi se što više sačuvali vitamini. Dijabetičari, zapravo, mogu da koriste hranu koja je kuvana, kuvana pod parom ili na pari, dinstana, pečena u teflonskoj posudi ili u aluminijumskoj foliji, pečena u rerni ili na roštilju. Pržena i pohovana hrana dijabetičarima nije dozvoljena.

3. Treba izbegavati masnu hranu. Masnoće se mogu smanjiti u određenoj meri, ali ne potpuno, da bi se održao ukus i hranljivost obroka. Jedan od načina da se smanji masnoća jeste korišćenje ulja (suncokretovog, kukuruznog ili, najbolje, maslinovog) i margarina bez holesterola ili pripremanje jela u teflonskoj posudi sa vrlo malo masnoće. Kada su posredi masnoće, dijabetičari ređe koriste biljnu mast, a izuzetno retko (ili nikako) svinjsku mast. Kupujte takozvano posno meso: piletinu, teletinu, mršavu govedinu, jagnjetinu i posnu plavu ribu. U cilju smanjenja masnoća, možete probati da jedete i soju kao zamenu za meso.

4. Treba izbegavati i dodavanje jakih začina, ali ne po cenu da jedete bljutavu hranu. Svi začini su dozvoljeni, ali unos soli mora biti kontrolisan, pošto dijabetes prati visok krvni pritisak.

5. Dijetetska ishrana isključuje upotrebu zaprške prilikom pripreme jela. Sosove je bolje zgusnuti pireom od pirinča, povrćem ili prezlama nego zaprškom od brašna.

6. Svaki dijabetičar treba da ima 5-6 obroka u toku dana (prema datoj dijeti), i to otprilike u isto vreme. Ti obroci obuhvataju 3 glavna obroka (doručak, ručak, večera) i 2-3 sporedna (prepodnevna, popodnevna užina i užina pre spavanja). Prilikom ovako raspoređenih obroka ne dolazi do nagomilavanja šećera u krvi, već njegov nivo lako osciluje. U protivnom, javlja se skokovito nagomilavanje šećera u krvi, što u dužem periodu dovodi do oštećenja krvnih sudova, srca i drugih važnih organa.

10 komentara

  • Zoran Vujović

    Zato što je margarin potpuno veštačka namirnica i vrlo je sličan plastici (pročitaj o tome malo više na internetu). Ako ti već treba neki namaz, upotrebi posni mladi sir ili malo pavlake od 12%, a nije loše ni premazati maslinovim uljem i belim lukom prepečen crni hleb (dvopek).

  • Zoran Vujović

    Zapazio sam ovaj forum te sam odlučio da se priključim putem ove poruke i prenesem svoja iskustva onima koji se bore sa sličnim problemima. Moram da naglasim da je osnova izlečenja svake bolesti, a pogotovo ove, PROMENA NAČINA ISHRANE. U prvom redu, to podrazumeva dosta povrća, barene hrane, malo crnog hleba i mladog, neslanog sira. Pre svakog obroka treba uzeti nekoliko listova zelene salate, jer ona zamenjuje insulin. Ko ne veruje, neka proba. Znači, nekoliko meseci dijetalne ishrane, uz obilje zelene salate! Još jedna interesantna stvar: cimet je takođe lek. Svakog jutra treba konsumirati cimet, i to jednu kašičicu staviti u jogurt. Takođe, dodati i susam, jer je on veoma koristan. Treba biti uporan i verovati u izlečenje i poboljšanje će doći. Bitna je velika samodisciplina. Nažalost, čovek tek kada se suoči sa velikom opasnošću, odluči da menja režim života. Tako je bilo i sa mnom. Prošle godine (2013), u novembru mesecu, postao sam novootkriveni dijabetičar sa prijemom u urgentni centar, sa izmerenim šećerom 21. Simptomi pre prijema su bili: velika žeđ, potražnja slatkih proizvoda u velikim količinama, često mokrenje i povremena pojava blinkanja duginih boja ispred očiju u oblliku manje lopte. Po prijemu u metaboličku jedinicu, odmah sam dobio insulin kao terapiju. Posle pet dana sam prebačen na „D“ odeljenje u „Dr Subotića“, gde mi je određena doza insulina (3 dnevne od 4 jedinice i 1 noćna od 6 jedinica), odmah sam počeo sa dijetalnom ishranom (sve posno i bareno, bez šećera i veštačkih masnoća). Posle dve nedelje sam upućen na kućno lečenje, gde sam, po preporuci svog endokrinologa, posle manjeg perioda, smanjio dnevne doze na 2 jedinice, a noćnu na 4 jedinice, zbog toga što mi je noću šećer padao. Inače je vrlo teško odrediti prave doze insulina i ako se u tome pogreši, to može da bude vrlo opasno. U februaru ove godine, u toku merenja, primetio sam da sam ujutru i imao nivo šećera imeđu 3 i 4, te otišao na gluko-test gde je utvđeno da imam još svoje prirodne rezerve insulina i po savetu svog endokrinologa prestao sm sa uzimanjem veštačkog insulina uz dijetalnu ishranu, povrće, voće i voda umesto sokova. Voda je jako bitna za ispiranje, tj. čišćenje krvnih sudova i jetre. Od tada pa do danas sa redovnim merenjem nivo šećera se kreće od 4 do 6,5, uz strogo dijetalnu ishranu. Retko ko uspe da se oslobodi primanja insulina, kada jednom počne, ali evo dokaza da je sve moguće. Ja danas ne uzimam ni injekcije ni tablete, samo se pridržavam pravilne ishrane. Pre ove bolesti nisam bio gojazan, ni gurman, ali sam inače često voleo da konsumiram slatko (prvenstveno čokoladu) i pio sam dosta sokova, a retko vodu, što mi je bila greška. Pored toga, i stres mi je bio jedan od uzročnika dijabetesa (radim naporan posao kao profesionalni vozač autobusa). Zahvaljujući drugačijoj ishrani, uspeo sam da nastavim sa boljim životom i povratkom svojoj struci vozača, koju obavljam već 25 god. Želeo bih ovim putem da pozdravim sve one koji su suočeni sa ovom bolešću i da im poželim dug i zdrav život. Nadam se da će ovo moje iskustvo nekome da pomogne.

  • Anujka Ardeljan

    Ja imam šećer 7 do 9 i zabranili su mi strogo margarin, a krvna slika je u redu. Zašto su mi zabranili margarin?

  • Dragica Jokanović

    Budući da se moji rezultati šećera često kreću oko 6, mereni na prazan stomak, pridržavam se pravila ishrane za dijabetičare. Interesuje me da li je tačno da se umesto šećera kao zamena može koristiti „malteks“ i „voćni šećer“, u šta duboko sumnjam, a nemam mogućnosti da proverim ove informacije.

  • Dusan Dunđerov

    Sve je u hrani, to stoji. Međutim, u dopisivanju sa mnogim dijabetičarskim sajtovima u svetu, kao i sa lekarima, uvideo sam da sam treba da regulišem sve u ishrani. Nisu potpuno zabranjeneni one stvari koje imaju direktne ugljeno hidrate (šećere), ali u mnogo manjim količinama. Ono što zabrinjava to je margarin, koji ima u sebi nezasićene masne kiseline koje uticu na holesterol, i najnovija istraživanja više preporučuju puter, i to do 5 g (oko jedne šećerne jedinice).

  • Živko Božić

    Teško je danas naći prirodno zdravu hranu, budući da jedemo kojekakvu hemiju. Preko možemo naći prodavnice za dijabetičare, dok ovde toga nema, naša vlada treba da se pozabavi time i da pravimo hranu za dijabetičare.

  • Miloš Mihajlović

    Kako se boriti sa dijabetesom kada se osećaš zdravim? Kako se odreći svih navika i otpočeti borbu sa opakim tihim ubicom? Jednostavno, bori se za sebe, za svoj život.

  • Vesna Petrović

    Vrlo je teško pridržavati se dijete, posebno ako pre bolesti niste imali takav način ishrane. Zavisi i kakav posao radite, ako je stresan i nepredvidiv dan, često se zaboravi na sve propisane obroke. Trudim se, ali ne dovoljno očigledno. Pored šećera, veliki mi je problem i velika količina triglicerida.

  • Olivera Popović

    Ja sam dijabetičar već deset godina i mislim da ako osoba pazi sa hranom, biće sve u redu i može da doživi duboku starost :)

  • Dragana Dangubić

    Sve je tako, prvo terapija pa hrana i može se doživeti 101. godina.

Ostavite komentar