Dijabetes i ishrana

Već smo pisali o uticaju ishrane na zdravlje, ali se nismo pozabavili njenim značajem za obolele od dijabetesa.

Dijabetičari pre svega treba da se pridržavaju saveta svog lekara, koji će im, pored lekova, prepisati i plan ishrane, tj. dijetu, kako bi svoju bolest držali pod kontrolom. Treba izabrati takvu dijetu koja će organizam snabdeti neophodnim sastojcima, a u isto vreme držati šećer u krvi u granicama normale; jer svaka namirnica ima drugačiji efekat na nivo šećera u krvi, ona taj nivo više ili manje podiže.

Da biste nivo šećera u krvi zadržali u prihvatljivim granicama i izbegli hiperglikemiju, trebalo bi da naučite kako da izbegnete suviše brzo podizanje šećera. Prilikom planiranja dijete, važno je očuvati odnos ugljenih hidrata, masti i proteina; u skladu s tim, od ukupnog energetskog unosa – ugljeni hidrati treba da čine 50-60%, masti 30%, a proteini 20%.

Ishrana dijabetičara sadrži sve vrste namirnica i gotovo se nimalo ne razlikuje od ishrane zdravih ljudi. Iz ishrane se jedino izostavljaju šećer i slatkiši, a ograničava se upotreba hleba i proizvoda od brašna (testenine). Izostavljanje ili ograničenje unosa ovih namirnica nije bez razloga s obzirom na to da su pomenute namirnice bogate ugljenim hidratima (šećer i skrob).

Najvažnija je, dakle, zdrava, pravilna i uravnotežena ishrana. Zdravo se hraniti znači „samo“ dobro poznavati grupe namirnica i njihov uticaj na organizam. Dobro poznavanje hrane omogućuje veću slobodu u izboru onoga što jedete.

Pa ipak, postoje osnovna pravila u ishrani dijabetičara:

1. Preporučljivo je uzimati svežu hranu. Jedite dosta salata i povrća, jer sadrže samo hranljive i prazne kalorije i nemaju masnoće. Kada je o voću reč, voće sa malo šećera možete da uzimate u većim količinama, ali bi trebalo da izbegavate grožđe, urme, smokve i sve voće koje sadrži velike količine šećera.

2. Hranu treba pripremati što kraćom termičkom obradom, kako bi se što više sačuvali vitamini. Dijabetičari, zapravo, mogu da koriste hranu koja je kuvana, kuvana pod parom ili na pari, dinstana, pečena u teflonskoj posudi ili u aluminijumskoj foliji, pečena u rerni ili na roštilju. Pržena i pohovana hrana dijabetičarima nije dozvoljena.

3. Treba izbegavati masnu hranu. Masnoće se mogu smanjiti u određenoj meri, ali ne potpuno, da bi se održao ukus i hranljivost obroka. Jedan od načina da se smanji masnoća jeste korišćenje ulja (suncokretovog, kukuruznog ili, najbolje, maslinovog) i margarina bez holesterola ili pripremanje jela u teflonskoj posudi sa vrlo malo masnoće. Kada su posredi masnoće, dijabetičari ređe koriste biljnu mast, a izuzetno retko (ili nikako) svinjsku mast. Kupujte takozvano posno meso: piletinu, teletinu, mršavu govedinu, jagnjetinu i posnu plavu ribu. U cilju smanjenja masnoća, možete probati da jedete i soju kao zamenu za meso.

4. Treba izbegavati i dodavanje jakih začina, ali ne po cenu da jedete bljutavu hranu. Svi začini su dozvoljeni, ali unos soli mora biti kontrolisan, pošto dijabetes prati visok krvni pritisak.

5. Dijetetska ishrana isključuje upotrebu zaprške prilikom pripreme jela. Sosove je bolje zgusnuti pireom od pirinča, povrćem ili prezlama nego zaprškom od brašna.

6. Svaki dijabetičar treba da ima 5-6 obroka u toku dana (prema datoj dijeti), i to otprilike u isto vreme. Ti obroci obuhvataju 3 glavna obroka (doručak, ručak, večera) i 2-3 sporedna (prepodnevna, popodnevna užina i užina pre spavanja). Prilikom ovako raspoređenih obroka ne dolazi do nagomilavanja šećera u krvi, već njegov nivo lako osciluje. U protivnom, javlja se skokovito nagomilavanje šećera u krvi, što u dužem periodu dovodi do oštećenja krvnih sudova, srca i drugih važnih organa.

Skorašnji članci

8 komentara

  1. Anujka Ardeljan kaže:

    Ja imam šećer 7 do 9 i zabranili su mi strogo margarin, a krvna slika je u redu. Zašto su mi zabranili margarin?

  2. Dragica Jokanović kaže:

    Budući da se moji rezultati šećera često kreću oko 6, mereni na prazan stomak, pridržavam se pravila ishrane za dijabetičare. Interesuje me da li je tačno da se umesto šećera kao zamena može koristiti „malteks“ i „voćni šećer“, u šta duboko sumnjam, a nemam mogućnosti da proverim ove informacije.

  3. Dusan Dunđerov kaže:

    Sve je u hrani, to stoji. Međutim, u dopisivanju sa mnogim dijabetičarskim sajtovima u svetu, kao i sa lekarima, uvideo sam da sam treba da regulišem sve u ishrani. Nisu potpuno zabranjeneni one stvari koje imaju direktne ugljeno hidrate (šećere), ali u mnogo manjim količinama. Ono što zabrinjava to je margarin, koji ima u sebi nezasićene masne kiseline koje uticu na holesterol, i najnovija istraživanja više preporučuju puter, i to do 5 g (oko jedne šećerne jedinice).

  4. Živko Božić kaže:

    Teško je danas naći prirodno zdravu hranu, budući da jedemo kojekakvu hemiju. Preko možemo naći prodavnice za dijabetičare, dok ovde toga nema, naša vlada treba da se pozabavi time i da pravimo hranu za dijabetičare.

  5. Miloš Mihajlović kaže:

    Kako se boriti sa dijabetesom kada se osećaš zdravim? Kako se odreći svih navika i otpočeti borbu sa opakim tihim ubicom? Jednostavno, bori se za sebe, za svoj život.

  6. Vesna Petrović kaže:

    Vrlo je teško pridržavati se dijete, posebno ako pre bolesti niste imali takav način ishrane. Zavisi i kakav posao radite, ako je stresan i nepredvidiv dan, često se zaboravi na sve propisane obroke. Trudim se, ali ne dovoljno očigledno. Pored šećera, veliki mi je problem i velika količina triglicerida.

  7. Olivera Popović kaže:

    Ja sam dijabetičar već deset godina i mislim da ako osoba pazi sa hranom, biće sve u redu i može da doživi duboku starost :)

  8. Dragana Dangubić kaže:

    Sve je tako, prvo terapija pa hrana i može se doživeti 101. godina.

Ostavite komentar